Na naš način

Koncert studenata Fakulteta umetnosti u Nišu, najavljen simboličnim nazivom "Na naš način", održan je 24. aprila 2018. godine u Koncertno-izložbenom prostoru fakulteta. U najavi je naznačeno da nastup studenata, kao jedan od organizatora, promoviše niški ogranak Srpske akademije nauka i umetnosti, što ovaj koncert evidentno svrstava među najreprezentativnije događaje (ne samo) lokalne kulturne scene.

Čast i privilegiju da se predstave pre svega domaćoj publici, a pod okriljem najviše naučne i umetničke ustanove u Republici Srbiji, ovoga puta imali su studenti iz klase diplomirane flautistkinje i specijalistkinje kamerne muzike, prof. spec. Ane Veličković Igić. Cenjena profesorka se na samom početku kratko obratila publici, pojašnjavajući osnovnu ideju ovakvog muzičkog događaja i ujedno se zahvalila suorganizatorima i direktorima niških srednjih škola čiji su đaci činili značajan deo publike.

Na koncertu je nastupilo 19 studenata grupisanih u 6 kamernih sastava. Na samom početku, radoznaloj publici predstavili su se studenti kamernog tria (sopran, tenor i klavir) koji su izveli dva kraća segmenta iz dramskih dela vodećeg engleskog kompozitora XVII veka, Henrija Persla (Henry Purcell). Vidno neiskusni, studenti su hrabro odoleli zahtevnom izvođačkom izazovu koji je pred njih postavljen. Ipak, celokupan utisak koji su ostavili, nije bio stilski i interpretativno ubedljiv.

Drugu po redu izvedenu kompoziciju, "Eho", italijansko-ruskog flautiste i kompozitora Ernesta Kelera (Ernesto Köhler), ozvučio je trio "Fiorellino" (flauta, sopran i klavir). Sastav je ovu romantičnu salonsku muziku izveo dosta solidno, uz ipak primetnu međusobnu neusaglašenost stilskog izraza izvođača. U sličnom maniru izveden je i "Andante" iz kompozicije "Andante i Rondo op.25" kompozitora i virtuoznog flautiste iz XIX veka, Franca Doplera (Franz Doppler), sa kojim su se predstavile dve flaute i klavir. Možda je najzanimljiviji odabir reprezentativnog dela kamerne muzike bila još jedna, publici retko dostupna, Kelerova kompozicija "Au vol d’oiseau/Dok vrana leti, op. 98" u izvođenju tria "LII" (flauta, horna, i klavir), uz saradnju sjajnog violiniste, koji je najavljen kao gost koncerta. Mada štedljivo distribuirana, Kelerova pitoreskna kompozicija, sa svojim ispraznim momentima, svakako ne spada u najuspelija dela muzičke literature. Izvođenje ovakvih kompozicija upravo zahteva interpretativno iskusnije i smelije izvođače. Uz sav oreol naslućenih očekivanja, studenti među kojima je bilo izvrsnih pojedinaca, ipak nisu iskoristili priliku da pokažu svoje veštine, umeće i mogućnosti u punom kapacitetu.

Kao pretposlednji, publici se predstavio trio "Efecto" (sopran, tenor i klavir). Ovaj uigrani sastav, nažalost, predstavio se sa dva manje poznata dueta - pesmom "Du bist wie eine Blume/Ti si kao cvet" iz opusa br. 1 nemačkog kompozitora i violiniste Fridriha Zajca (Friedrich Seitz) i pesmom "La notte/Noć" italijanskog autora Leopolda Mililotija (Leopoldo Mililotti). I ovi dueti spadaju u instruktivna i manje značajna dela romantične epohe. Uz delimično promašenu atmosferu i raspoloženje obe kompozicije, "Efektni trio" zaista ume da koristi efekte, najpre u gestovnom izrazu pevača, a nije zanimarljiva ni efektivnost čiste i snažne boje glasa soprana, čija je vrhunski školovana vokalna tehnika ostavila jasan utisak najperspektivnijeg izvođača, možda svetskog kalibra.

Izvođenje poslednje najavljene numere, prvog (od tri) stava (Allegro ma non tropo) kompozicije imenovane kao "Trio per Flauto, Violino e Pianoforte", italijanskog kompozitora, pijaniste i dirigenta Nina Rote (Nino Rota), iako velikog efektivnog potencijala kao dela napisanog veštim perom jednog od najpriznatijih stvaralaca filmske muzike, ipak nije ostavilo ubedljiv utisak. Kamerni trio kog čine dve flaute i klavir, već u svojoj inicijalnoj postavci, uz sav tehnički kapacitet sasvim spretnih izvođača, nije imao atribute za upečatljivo izvođenje ove dramatične, izrazito tokatne muzike. Uz svu zvučnu snagu hrabre i vešte flautistkinje koja je nastupila na mestu violine, zahtev koji je pred nju postavljen, da nadomesti nedostatak robusnog violinskog zvuka i izraza, bio je praktično nemoguć. Značajan nedostatak instrumenta navedenog u originalnoj partituri, kao kontrasnog elementa, odrazio se i na sve druge segmente interpretacije ove specifične muzike.

Za sam kraj koncerta, u programu misteriozno naznačeno znakom "?????", svih 18 predstavljenih studenata (uz klavirsku pratnju nešto starije koleginice) izveli su, skoro konstantno vokalno unisono, popularni šlager, "My Way", čiji naslov simbolično korespondira sa osnovnom idejom koncerta. Ovu komercijalnu završnicu publika je nagradila stojećim aplauzom u trajanju od minut i po, tokom kog se na sceni pojavila i prof. spec. Ana Veličković Igić, idejni tvorac i zaslužni profesor FU u Nišu, pod čijim rukovodstvom se ovakav koncertni događaj upriličuje već četrnaesti put.

Kamerna muzika se definiše kao oblast klasične muzike, to jest kao umetnička muzika naglašenog intimnog karaktera, koju izvodi grupa muzičara koja bi mogla da stane u manji prostor. Kamerni stil muziciranja krasi intiman, topao i mek zvuk, bogatstvo artikulacija bez pretenzija za efektom, sa mnogo uzdržane izražajnosti i lirike. Iako manjih pretenzija, kamerna muzika svakako ne spada u manje respektabilne oblike muzičkog izvođaštva.

Ovaj koncert, nažalost, nije prezentovao najbolje strane niti studenata, među kojima ima odličnih i već prilično jasno profilisanih izvođača, niti kvalitetnija dela iz standardnog akademskog repertoara kamerne muzike, pa, u krajnjoj liniji, niti sam fenomen kamernog muziciranja. S obzirom da su koncertnu prisustvovali srednjoškolci, ne može se ustvrditi da je ovakva, dominantno amaterska koncepcija (pa i prezentacija) samog programa koncerta, imala niti adekvatnu edukativnu funkciju.

Ostaje nada da će odgovorni profesori sa Fakulteta umetnosti u daljem radu ovog važnog rasadnika umetnika imati u vidu efekte svog delovanja u lokalnoj (pa i široj) sredini, kako bismo zajedničkim snagama na znatno bolji način odgovorili zahtevima koje pred našu umetničku akademsku zajednicu postavlja krhka reputacija izgrađena u svega 15 godina od osnivanja najmlađeg fakulteta Univerziteta u Nišu.