Radnički se voli kao šuma, kao žena!
Sakupio sam svu hrabrost danas, mada je nemam mnogo u sebi, da čujem gorku istinu.
Fudbalksi klub „Radnički“ seli se u Srpsku ligu. Nismo uspeli. Džabe su me tukli na parkingu Čaira posle utakmice s Vardarom. Džabe Kantrida pamti moje lepe dimne bombe. Džabe me se Karaburma seća po nestašlucima. To bi svako pomislio koga grbina boli od dugih motki zvazdaša, partizanovaca i drugih koji vole uspešne klubove.
Tukli smo se, ali ne zbog toga da bi danas Nišlije izgubile entuzijazam. Fudbalski klub „Radnički“ mora da živi. I današnji neuspeh je samo gospodstveni poraz dobrog tima koji je počeo dobro da igra. Nema predaje.
Mnogo smo se predavali pa smo mnogo i izgubili. Radnički više nije pitanje sporta. Opstanak tog kluba je pitanje kulture jednog naroda u kotlini. To nam je jedino ostalo za šta možemo da se „uhvatimo“ i kažem da je nešto u šta smo verovali, bilo vredno. Radnički je dokaz vremena u ovom nevremnu.
Radnički je svedočanstvo jedine pobede koju je Niš zabeležio u poslednjih šezdeset godina!
Iz ovog grada je nikao jedan jedini heroj kome ime ne sme danas da se spomene (pričaju istoričari da je to čovek sa nadimkom Borski). Sve ulice u Nišu su date po učesnicima iz NOB-a koji potiču iz Prokuplja, Negotina, Aleksinca. Niš nema narodnog heroja koji se rodio u gradu, sem Radničkog te 1923. godine.
Radnički mu dođe ko lepa devojka koja vas stalno vodi u propast, al’ je volite jer je lepa! Tačno je da u klubu postoje administrativni radnici koji su bez trunke rada primali velike plate, a pojedini se uguravali u upravne odbore, kojima nije stalo da klub uspe. Ceo Niš zna poimence koji su to ljudi, ali sve jedno.
FK “Radnički“ se voli kao država, kao žena, kao polje, kao šuma. Bezrezervno.
Borski
U razgovoru sa istoričarima, Južne vesti saznaju da Niš u Drugom svetskom ratu nije imao narodne heroje, odnosno da niko od postojećih istaknutih boraca juga Srbije nije rođen u Nišu.
Borski je danas poznat po tome što je upamćen kao savremeni agent tadašnje tajne službe i profesionalac koji je u Madridu (Španija) na ulici, jednim hicem iz pištolja, ubio Antu Pavelića, poglavnika Ustaške Nezavisne države Hrvatske (postojala od 1941-1944. godine).
Ta država je upamćena po nezapamćenim zločinima prema Srbima, Jevrejima i Ciganima, a zabeleženo je da je samo u logoru Jasenovac 700.000 duša izgubilo živote.
Borski je rođeni Nišlija iz Jeronimove ulice, a Josip Broz Tito, bivši predsednik Jugoslavije, nikada nije dozvolio da se imenuje za narodnog heroja.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
16Pošalji komentar
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Napokon da neko stane uz Radnicki! Sve pohvale!
Hiljadu mi se pitanja vrzma po glavi, sva su slicna, zasto, zar je moralo da dodje do toga da se neko svim silama upinje da nam se Radnicki ugasi??? Nas Real sa Nisave, nas prvi susret sa najjvaznijom sporednom stvari na svetu. Nase prvo nadmudrivanje sa milicijom, preskakanje na stadion, prvi zabrideli i nateceni dlanovi, glasovi promukli sve od klicanja nasim fudbalerima. Ocesali su se mnogi o Radnicki. Red je da vrate malo. Svako od takvih, da nam Cair bude pun kao nekada, da nam zene misle da smo kod ljubavnica, ove da misle da smo kod zena a mi sa punim dzepovima semenki i suncokreta na tribinama cairskim da klicemo nasem starom-novom Radnickom. Nis nije provincija, Nis mora da ima prvoligasa. Radnicki je kako mu ime kaze radnicki, narodski klub. I narod i radnici ce uvek biti uz njega. Ne trebamo da budemo setni nago da zasucemo rukave i svaku u granicama svojih mogucnosti da pomogne.
Da se opet sirom Evropa peva „Kude je taj Nis“!!!
Atentat na Pavelića je izvršen u Buenos Airesu a ne u Madridu. Pucao je Blagoje Jovović a Pavelić je umro nekoliko meseci kasnije u bolnici u Madridu
Radnički je jedna od najvećih vrednosti koju ovaj grad ima, i prema kojoj se nažalost ponaša maćehinski. Radnički u srcu!
Свака част за текст ! Јел се продају ове новине или само има на нету ?
СВАКА ЧАСТ ЈОШ ЈЕДНОМ !
ali,dok je vladao Tito,Radnicki ne samo da je igrao u 1. ligi,vec i u Evropi.
Drugi put u poslednje tri godine ista priča: Radnički ispada u Srpski ligu. Za prvo ispadanje može da se kaže „desilo se“, ali bojim se da za ovo drugo ispadanje nema opravdanja. Na početku sezone išlo se u superligu, a kako je prvenstvo odmicalo realnost je bila sve crnja, pa će umesto sa Zvezdom i Partizanom Radnički naredne sezone igrati derbi sa imenjacima iz Svilajnca i Pirota.
Tu se postavlja pitanje postojanja kluba, ovakvog kakakv je sada, prezaduženog, bez osnovnih uslova za rad, sa ko zna koliom administracijom. Možda je bolje da Radnički ode u istorijsku prošlost, pa da se pamti po uspesima, a ne po kliničkoj smrti u kojoj je poslednjih desetak i više godina. Ili da koju sezonu odigra u nižem rangu takmičenja i tako natera lažne dušebrižnike, narikače nad tužnom sudbinom kluba, i sve one koki bi da se još malo „ugrade“ da sami odu ,a da u klubu ostanu samo oni kojima je stvarno stalo do Reala sa Nišave.
Nažalost moramo da priznamo da se fudbal igra i u nižim rangovima takmičenja, i da to nije sramota. Najbolji primer za to je Notingem forest, nekada osvajač kupa UEFA, mislim 1977. godine, koji deceniju ili više ugra drugu ili treću englesku ligu
lepo je sto je nekad radnicki bio jak , ali zbog toga ne mozemo da ga vucemo na ledjima vekovima.
ko je slab ispada a finansije koje se odvajaju za fudbal u ovom gradu su potpuno bacene pare.
gospodo zivot ide dalje, dajte malo trzista i u sportu, narocito u profesionalnom, to nije socijala ili rekreacija.
ima toliko sportova koje grad ima a na margini su , a dokoni koji hoce da idu na stadion pa zbog toga misle da treba da babu podmladjujemo oni neka daju pare a ne budzet koji ionako baca sve to kad daje propalitetima.
deca treba da se bave sportom , a koja nece fudbalom i kosarkom onda mogu i da piju i da se biju po ulici!
jel tako treba, nislije moje, a?
Malo su se posvađali izgleda ti istoričari sa istorijom, koja doduše nije ni rekla sve o tom događaju, ali biće da stvari pre ovako stoje. Na Pavelića nije pucano u Madridu, već u predgrađu Buenos Airesa. I nije smrtno stradao odmah, već mu je metak iz improvizovanog pištolja ostao pored kičme, te se nikad nije ni odvažio na operaciju zbog rizika. Posle 2 godine od posledica tog ranjavanja Pavelić umire u Madridu. Ne sporim da je izvesni Borski i postojao ili imao neke zasluge, ali je ime čoveka koji je pucao u leđa Paveliću sasvim drugačije – Blagoje Jovović. Bivši pripadnik četničkih jedinica, Crnogorac iz okoline Nikšića i koliko znam, nikakve veze s UDBOM nije imao. Niš, fantazije i teorije zavere… 🙂 Pozdrav.
Radnički je samo JEDAN,
Radnički je ponos ovog grada i svih pravih
Nišlija.
Dosta je impotentnih političara koji su upropastili i privredu i sport,i kulturu,a oni su svakim danom sve bogatiji.
Radnički mora da živi i postoji
Mnogo nepotrebne priče oko dezinformacije o pokušaju atentata na Pavelića. Vratimo se “Radničkom“.
Otac mi je branio za ovaj klub, prohodao sam gledajući treninge fudbalera, kasnije sam završio u atletici užasnut svim onim povlasticama koje koji fudbaleri generalno imali osamdesetih. U vreme kada je RK Železničar bio prvak Evrope, fond celog kluba je bio 1/4 fonda Radničkog koji tada nije bio ni nadomak Evrope. Jednostavno, “Radnički“ je trebao svakoj vlasti jer su se tako dobijali glasači i politički poeni. Tako je bilo 30-ih, tako, 70-ih tako je i danas.
Radnički često bije glas da je mezimče Niša što nije tačno. Koga su to Nišlije volele do pedest i neke, kada je izgrađen stadion? SINĐELIĆ! Jedini niški klub koji je imao i ima svoj teren.
Nišlije su volele i Bokserski klub Radnički sa sve Kelavom, Bahtijarevićem i mnogim drugim sjajnim bokserima, mnogi klub se još može nazvati MEZIMCEM Nišlija.
Radnički je opstajao dok je u Nišu postojala industrija i dok je moglo da se trguje za šta je potrebna veća liga (što li su ga zvali osamdesetih TRGOVAČKI?). Kada su se kluba dohvatili oni koji su u njemu igrali, toliko mu je i bilo.
Radnički više nije konkurentan klub. U vreme Smiljka Kostića klub je dobijao 6 miliona godišnje plus sponzori (ako ih ima).Ali, budimo realni: kada finansijki tone jedna C.Zvezda (košarka i fudbal!) šta će da snađe manje i finansijski slabije klubove? Zato mislim da je fuzija jedino rešenje po oba kluba – jedino kojim niko neće biti zadovoljan.
Razmislite: imate, recimo, 100.000 evra i želite da umnožite novac. Da li biste ga uložili u Radnički?
Radnicki propada, nema nikakvih uspeha.. Kad je grana na drvetu trula, ona se sece. Kad je drvo trulo ono se sece, jer ce i onako samo da umre. Ne vidim razloga da se uopste odrzava u zivotu nesto sto je trulo..
Bolje energiju i pare uloziti u nesto sto daje rezultate
A fuzijom bi nestali svi dugovi i mi bi jurili Evropu kao Naissus? Unistava se sport ovde!
Zbog idiota „koji se tuku zarad entuzijazma i uspeha kluba“ fudbal u Srbiji je tamo gde jeste: na granici sa terorizmom. Šumski ljudi treba da ostanu tamo gde im je večna ljubav: u šumi.
Ja sam sticajem zivotnih ojkolnosti kao oficir JNA ziveo od svoje 15 godine pa do 1991 god . van Srbije, a jedina veza sa rodnim krajem mi je bio Radnicki .Ostale su uspomene kada se reporter uljucuje i javlja da golom Cvetkovica Radnicki vodi 1:o ili Palcic je promasio penal Radnicki gubi od Vardara i ispada iz Prve lige posle 23 god.Uvek mi je srce za igralo kada je reporter javljao da je na suncem okupanom Cairu pocela je utakmica izmedju Radnickog i ….. pred 20000 gledalaca.Hiljade secanja na utakmice i detalja sa utakmica Radnickog,na stotine ulaznica sa utakmica Radnickog sirom i bivse i sadasnje drzave.
Da biste bili ozbiljan list morali bi da imate i ozbiljne kolumniste,ovo je VELIKA neistina u vezi tzv. Borskog,a i mesto atentata gospodin nezna sto je za svaku osudu.Ako je zeleo da pise na tu temu trebao je nesto i da procita.SRAMOTA