Tabla sramote

Toliko gorčine i srdžbe se nakupilo u meni ovih godina pa bi da odmah kažem da će ovaj tekst biti što kraći i sa što manje grkih reči. Bar ću da pokušam da to tako bude.

Kao knedla u grlu mi stoji ta Beogradska kapija na Tvrđavi, na kojoj ne postoji mesto gde nema fekalnih tragova, a od skora je tu i nekakav toalet!

Po toj kapiji moje naselje Beograd mala dobilo je naziv. Stanujem na stotinak metara odatle. Svima, koji živimo okolo, znači nam svaki kamenčić Tvrđave, a o toj kapiji i da ne pričam. Do skora sam takoreći bio zadovoljan što turisti nemaju pojma da se tu nalazi kapija, jer bi se sablaznili kada bi videli to strašno ruglo. A, onda od pre neki dan šok! 

Postavljena je tabla pored zidina Tvrđave na kojoj se opisuje ovaj istorijski spomenik, a iza nje zatvorena kapija, razni papiri na sve strane, otkinuta korpa za otpatke, govna na sve strane... Tabla niške sramote!

Pre dvadesetak godina je neko dozvolio da se tu postavi cvetna pijaca koja se pretvorila danas u buvljak. Taj što je to dozvolio posejao je neviđeni problem Gradu. Zašto?

Pa, zato što su se ljudi koji tu prodaju odomaćili, prodaju im tezge, od toga žive. Političari stalno imaju nekakve izbore, pa se ne pipaju da te ljude presele, jer su im to potencijalni birači.

Na drugoj strani, Beogradska kapija, pa i sama Tvrđava, zatrpana je tezgama, pa čak i barakama. Đubre na sve strane i neshvatljiv smrad.

Sada stvar jedino može da izvadi povećana zaposlenost u Gradu tako da se ljudima ne isplati da tu iznajmljuju limene i ostale tezge odnosno da izvor zarade nađu u nekom drugom poslu. Znam neke od tih trgovaca. Normalni su to ljudi. Hrane porodice od te prodaje papuča, farmerica i druge robe.

I, sada je tabla zakucala ljudsku glupost gde građani koji bi (ne dao Bog) tu postavili park, otkrili zidine Tvrđave, osvetlili je, od nje napravili turistički raj, ostaju nemi.

Ovakve table su postavljene na mnogim mestima u gradu i hvala onome ko ih je postavio ispred Banovine, u Tvrđavi i drugde, al di’ nađe ispred višedecenijske sramote da je stave. Kao da mi je neko kofu ledene vode prosuo na glavu!

Zato, molim onog koji je to postavio da skloni tablu ispred one zarđalo-zelene ograde, da se ne bi hvalili svojom bahatošću, nekulturom i primitivizmom.

Ovo stvarno nema ama baš nikakve veze s politikom, ni sa strankama. To ima veze s mozgom, jer je postavljena tabla o istorijskom spomeniku do koga se ne može doći, a uz to se vidi da je i opoganjen, više nego kada su Turci vladali Nišom.

Tu dnevno prođe nekoliko hiljada ljudi, pa i turista. Nije red da čim siđu s autobusa vide da su došli u takav Niš.

Prvi put u životu želim da nešto stavim pod tepih, da sakrijem svoju(jer je tako shvatam) sramotu. Nišlijama niko nije kriv što su pustili da im drugi ljudi koji i ne vole baš mnogo ovaj grad, kroje sudbinu. To će morati ubuduće malo da se ispravi. Svaka čast svakome, al’ moraćemo malo drugačije da se igramo.