-
Palilusko veče je bilo pucanj u građanski Niš
09:59, 4. 6. 2015.
Od jedne divne boemske manifestacije koja je od početka imala cilj da zadrži bar malo tog starog "dobroćudnog i šeretskog" duha Niša koji se gotovo izgubio, "Palilulsko veče" je preraslo u vašar svadbarskog karaktera, bez imalo gospodske note.
-
Tabla sramote
13:57, 18. 2. 2014.
Kao knedla u grlu mi stoji ta Beogradska kapija na Tvrđavi, na kojoj ne postoji mesto gde nema fekalnih tragova, a od skora je tu i nekakav toalet!
-
Večeras moramo da budemo profesionalci
12:04, 11. 5. 2013.
Nišlije nikom dužne ništa nisu pa se zato večeras u svom vojevanju ne smeju prikazati kao bezdušna sila. Večeras moramo da budemo profesionalci. Igraju rukomet Želja i Vojvodina.
-
Tužna slika Niša
20:57, 21. 8. 2012.
Miris mokraće, kese lete na vetru, bačeno đubre oko bandera iz kineskih prodavnica, procurela bačena paprika, potoci crvene vode iz neprodatih lubenica, plastične flaše popijenih piva, bezopasni psi lutalice,..
-
Sikter ravnodušnost!
16:17, 16. 5. 2012.
Po drugi put u životu ću početi da pazim da li da se kao građanin Srbije branim od onog što me napada ili onog što me brani. Ne znam odakle veće zlo bije.
-
Sada se makar ne bojimo rata
13:59, 6. 5. 2012.
Nisam jedini koji je bio iznenađen jutros kada sam obišao biračka mesta. Gužva, redovi od po 20 metara. Stvarno nisam mogao da verujem.
-
Potraga za Markom ne sme da stane
11:27, 14. 3. 2012.
Potraga za Markom se mora izvesti do samog kraja. Niš, Aleksinac i Sokobanja moraju da „stanu“ na dva sata kako bi svi građani posvetili vreme u traženju malog Marka.
-
Sad je teško, sad’ treba biti Nišlija!
00:29, 22. 9. 2010.
Oduvek sam želeo da moj grad bude veliki, lep, okrečen, čist, s velikim brojem bogatih Nišlija, ali na žalost moj grad sada ima 300.000 stanovnika među kojima bih izdvojio oko 80.000 građana. Oni čuvaju grad, a ostalima nek’ je bog na pomoć.
-
Neobavezna priča s Filmskih susreta
14:35, 27. 8. 2010.
Prijatno je bilo sinoć na teniskim terenima sedeti za istim stolom s glumcima Mikijem Manojlovićem, Tanjom Bošković, Radakovićem, Mensurom, Glogovcem, Feđom.... Ćutao sam i slušao bardove srpskog glumišta!
-
Radnički se voli kao šuma, kao žena!
23:36, 6. 6. 2010.
Sakupio sam svu hrabrost danas, mada je nemam mnogo u sebi, da čujem gorku istinu. Fudbalksi klub „Radnički“ seli se u Srpsku ligu. Nismo uspeli. Džabe su me tukli na parkingu Čaira posle utakmice s Vardarom. Džabe Kantrida pamti moje lepe dimne bombe. Džabe me se Karaburma seća po nestašlucima. To bi svako pomislio koga grbina boli od dugih motki zvazdaša, partizanovaca i drugih koji vole uspešne klubove.
