-
Šumatovačka bez table stradanja
01:12, 9. 5. 2010.
Niš je 7. maja pre 11 godina izgubio 14 nevinih ljudi u Nato agresiji. U mojoj, Šumatovačkoj i ulici Anete Andrejević poginulo je osam građana koji su pošli ili vraćali se s pijace. Nigde o tome ne postoji tabla sa legendom i objašnjenjem u ulicama. Jedan dobar narod lako je zaboravio da se neko tada igrao sa ljudima. Možda nas je strah da kažemo da su dugme sa sanducima bombi iz aviona pritiskali baš oni čiji prijatelji danas želimo da budemo. Strah nas je da nam državu čuvaju isti oni koji su je i tih dana čuvali. Ne želim da pomislim da smo kukavice. Takve i sve ostale moralne kukavice dugo žive, ali samo zato što im je bog naredio da ih lična tuga dugo razjeda. Ovo je priča o tome.
-
Bleda slika predsednika
21:05, 24. 4. 2010.
Kada su građani mog grada čuli da se predsednik republike odlučio da dođe u Niš, pomislili su da je Andersen vaskrso. Bajkovita nadanja govorila su da će Tadić održati govor nade. Ne tako snažan kao Milošević na Gazimestanu, ali dovoljno jak da na svojim rukama održi moral opstanka, jer je narodu do nokata dogorelo od nebrige prestonice za carski grad. Pažljivo sam slušao Borisa i umorio se. Svi su se umorili. Nestao je u svom beznačaju reči.
