Deja Vu
Autor
Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.
Šta se mi više dodjavola čudimo, šta nam to nije jasno?
Listajući štampu nailazim na već dobro znane naslove novinskih članaka: blamaža, sramota, apokalipsa..., pa čak i sahrana srpksog fudbala. U redu, danas ćemo se svi kao deo kolektivne terapije otvoriti i reći šta nam je na duši nakon sinoćne frustracije koju smo doživeli nadajući se da će baš ovaj ili bar ovaj put nešto dobro desiti u prelomnim trenucima za naš fudbal. A šta ćemo sutra, šta za nedelju ili mesec dana? Da li ćemo upotrebiti nama dobro znani mehanizam odbrane i sve potisnuti u zaborav? Ko danas pamti, čini se, već odavno prežaljene košarkaše sa evropskog prvenstva u Litvaniji, koje se završilo koliko pre par nedelja? Da li smo mi kao nacija svesni da nećemo biti prisutni par godina na evropskoj i svetkoj sceni u dva najpopularnija svetksa sporta i da je to kud i kamo bitnije od sinoćnjeg šamara koji smo tako lično doživeli? Neki će reći da je bolje tako, pribojavajući se da ćemo mi kao navijači biti izloženi dodatnoj sramoti i stresu. Razumem ih, otići će na zasluženi odmor lišen poniženja, predaće se čarima kvalitetnog vrhunskog sporta i eventualno naći neku simpatičnu ekipu za koju će navijati.
I sada se vraćam na pitanje sa početka, čemu se mi kog vraga čudimo, kao da nas je situacija strefila prvi put, a već imamo razrađeni, grupni sistem navika kojima pokušavamo da prebolimo elemenetarne sportske nepogode. Tako posle razočarenja najpre kreće paljba po svemu i svačemu (neki to zovu i opsežnom analizom neuspeha), zatim sledi odmahivanje glavom u drugu stranu, potiskivanje i zaborav. Mnogi će pak pokušati da se uhvate za slamčicu duševnog spasa i zadovolje svoje navijačke strasti tako što će u nastavku navijati za neke druge reprezentacije. Tako su na primer mnogi od nas podržavali komšije Makedonce na pomenutom košarkaškom prvenstvu, a posebno njihovog pleja Bočeta Mekelebovskog (nalazeći kao utehu to što je ovaj kao igrač sazreo kod nas u Beogradu). I tako svakih nekoliko godina, nastavlja se začarani krug naših reprezentativnih frustracija koji se katkad na trenutak prekine nekim bljeskom, ali sve po sistemu korak napred, dva nazad. Tako nam se recimo desi da Antić ekspresno odvede reprezentaciju na Mundijal, a onda već na tom istom Mundijalu popijemo packe od Gane i Australije. No, to nam po običaju nije dovoljno. Nakon ovih packi slede fudbalske šamarčine hokejaških velesila Estonije i Slovenije. A povrh svega dobijemo još i gratis stručnu analizu serektora Goluba.
Dakle ponovo ispitujemo koliko je duboko dno. Aktuelni novinski članci ukazuju na to da smo ga konačno dodirnuli, ali zar nam se ovo ne dešava na svakih par godina. Evo prisećam se 2007 godine...Te godine se u fudbalu nismo plasirali na evropsko prvenstvo u Austriji i Švajcarskoj, zvezda je ispala u kvalifikacijama za ligu šampiona od Rendžersa (da podsetim da te godine estonska Levadija umalo nije bila kobna po nju), partizan je izbačen iz uefa kupa od Zrinjskog zbog izgreda navijača na stadionu u Mostaru. Takođe smo na evropskom košarkaškom prvenstvu u Španiji zauzeli skandalozno poslednje mesto (sa još par zemelja) bez i jedne pobede. Ovakvi rezultati neodoljivo podsećaju na relaciju događaja Đenova-Ren-Šamrok-Litvanija (Eurobasket)-Slovenija.
I zaista, šta se mi više čudimo, šta nam to nije jasno, kada su: blamaža, sramota, apokalipsa...., pojmovi koji redovno prate naš reprezentativni fudbal godinama unazad. Imali smo mi i jače timove sa Piksijem, Mijatovićem, Mihajlovićem,... pa smo preživaljavali ovakve i veće bruke: Holandija 1:6 (2000), Argentina 0:6 (2006), potom razni Azerbejdžani, Obale Slonovače, i...mučno je više prisećati se. Da se razumemo, mi ni sad na papiru nemamo loš tim (recimo Vidić, Subotić, Ivanović i Kolarov predstavljaju najskuplju zadnju liniju u Evropi), ali ponovo neprolazak naše reprezentacije na elitno takmičenje ne bi trebalo da predstavlja nikakvo iznenađe za nas. Jednostavno naša reprezentacija nikad, ali baš nikad nije napravila nešto više od onoga što smo očekivali. Pitam se šta to nije u redu sa nama Srbima ili šta to krasi estonsku naciju da sa onako skromnim igračkim kadrom završi u baražu ispred nas?
Krenimo od naše „Kuće fudbala“, utočišta fosila, likova kojih pamtim još iz perioda prvih mojih kontakata sa televizorom. Zaista, od kad znam za Štrumpfove i Duška Dugouška, znam i za Bata Đoru, Santrača ili Miljanića (ili Toleta, njegovog klona). Sve ove godine ovi Metuzalemi su tu, Veće Staraca koje jedino ima monopol na tajnu koliko je lopta zapravo okrugla. Da njih pitate sigurno bi vam rekli da je sve u savršenom redu sa našim fudbalom, ali i svaki navijač može da konstatuje da mi još od vremena Štrumpfova nemamo ama baš nikakve rezultate na najvećim takmičenjima (ako se istih uopšte i domognemo). Šta je sa srpskim trenerskim kadrom? Godinama nemamo trenere koji su na svetksom i evropskom glasu (ne računajući par izuzetaka koji sami krče svoj put). Šta se dešava sa našim mladim igračima čija je igra u jednom trenutku na nivou svojih evropskih vršnjaka, a nakon toga pri prelazu u seniorski pogon nestanu? Dokle treba da čekamo da naša liga iznedridi moderne fudbalere, brze, prodorne, dobrog prijema i centaršuta? Naši fudbaleri svoje fudbalsko znanje nadograde (pod uslovom da im se kockice sklope) u pečalbi u različitim inostranim ligama i tek tada se profilišu kao igrači. Možda je jedan od razloga našeg bledog ukupnog utiska upravo taj, što je naš tim komponovan od igrača sa različitim fudbalskim stilovima iz razlicitih liga.
A odnos naših vedeta prema reprezentativnom dresu je posebna tema...
Dakle dragi navijaci, zašto se čudimo kada nam se očigledno istorija ponavlja čime smo postali tužno predvidivi. Statistika velikih brojeva je neumoljiva -mi nemamo pravo da podgrevamo lažne nade. Umesto što se nervirate, poslušajte statistiku i sledeći put odite do prve kladionice i stavite neki dinar na naš neuspeh.
Komentari
Poslednji komentari
deda tripko
15:54 // 4. 11. 2011.
nasli ste kog cete da pitate za probleme u nasem fudbalu...zato nam tako i ide sto operisani ljudi pricaju sta da se radi...i ovaj dalibor sta li se mesa kad ne zna da hoda po ulici kao i ovaj basic
del
22:15 // 4. 11. 2011.
E, ne druze.. Ide nam ovako zbog komentara poput tvog. Mediokriteti, lazni strucnjaci i foliranti vladaju ovim gradom, drzavom, fudbalom.. I takvi nam vec milion godina nude "strucne analize" i resenja kako da se izadje iz krize. I nikada nismo izasli, vec smo se jos dublje ukopavali. Inace ne citam blogove, slucajno sam ovaj otvorio i ne vidim da je momak ista pogresno napisao. Ovo vidi 6 miliona ljudi u ovoj zemlji, ali zbog zaostalog razmisljanja tipa "sta on zna, pa nasao da komentarise" nam se i desava ovo. Mozda ja ne znam da ispimplujem loptu 50 puta, ali nisam slep..
Dalibor Aleksov
15:29 // 5. 11. 2011.
Koji si ti kralj "deda tripko" ko god da si.
Ocigledno ti je cilj da provociras i ja ti zelim u tome puno uspeha.
Sto se tice mog "hoda po ulici" stvarno nisam znao da se ljudi time bave u svom zivotu ali dobro svakakvih ima, i tu ti takodje zelim puno uspeha.
Druga stvar, autora ovog tekst-a niko nije "pitao" za probleme u nasem fudbalu, nego je covek napisao svoj Blog; http://en.wikipedia.org/wiki/Blog ako nisi znao sta je Blog.
E, a sto se tice problema u fudbalu, ja fudbal kao sport ne volim niti se razumem profesionalno u fudbal i drago mi je zbog toga.
Ali eto volim da podrzim neki originalan tekst-blog koji mi se svidja.
Jos jednom @Basha: Bravo za tekst i budjenje :-D
Generalno, sport u Srbiji je katastrofa.
Sportom sam se profesionalno bavio 13godina, a 3god. sam se borio za drzavnu karate reprezantaciju i znam vrlo dobro kako generalno sport u Srbiji funkcionise.
A fudbal, hahahhahahahhaha
Bart Cartman
19:13 // 7. 11. 2011.
Uh Tripko, sakrij malo kompleks. Kada ustanes sa nose neka ti mama obrise guzu studentskim indeksom & try to get a life, punk!
http://www.youtube.com/watch?v=u0-oinyjsk0
Pozdrav autoru, svaka ti je na mestu!
Jelena Filipovic
21:26 // 1. 11. 2011.
Slazem se sa ''tipicno zenskim komentarom'' :)
Jelena Milanovic
16:22 // 30. 10. 2011.
Drago mi je da je konacno neko prisao ovoj temi na pravi nacin. Ako izuzmemo prvo svetsko prvenstvo 1930. u Urugvaju,koje je jedini reprezentativni uspeh naseg fudbala,drugih uspeha nismo ni imali. Zato ne znam zasto bismo se zavaravali i ulagali u fudbal,kada imamo odbojku i vaterpolo u kojima smo uspesni. Bolje ta sredstva usmeriti u saveze koji su organizovani i koji bi znali da taj novac iskoriste na pravi nacin. Zato zaboravimo na fudbal i pruzimo podrsku ljudima koji ce opravdati nase poverenje i uvek dati maksimum za svoju zemlju i svoj narod.
Milan petrovic
10:26 // 31. 10. 2011.
Jelena uz sve simpatije.. imas tipicno zenski komentar.. ne mozemo da "zaboravimo" fudbal jer je to najpopularniji sport u muskoj populacij!
Milan Basic
16:22 // 1. 11. 2011.
Draga Jelena, fudbal je vec duze vreme globalni fenomen. Rekao bih svetska religija, sa najvecim brojem poklonika, pa je i zato bitan drustveni segment.
Uz duzno postovanje odbojci ili vaterpolu, za uspeh u tim sportovima pored malo talenta i novca potreban je protagonizam jednog coveka ili grupe ljudi oko njega (da ne pominjem da je konkurencija neuporedivo manja). Dakle, u tim sportovima je moguc vrhunski uspeh, iako stvar ni u tim sportovima nije sistemski resena. Za fudbal je tako nesto nemoguce.
Jelena Milanovic
21:45 // 1. 11. 2011.
Ja svakako ne osporavam znacaj i popularnost fudbala. Samo previse je propovedenja o fudbalu u raznim publikacijama a mislim da bi trebalo malo vise paznje posvetiti rezultatima i uspesima nekih drugih sportova....bas kao sto i cine druge nacije....np. u engleskoj je golf "vec duze vreme globalni drustveni fenomen" i pored uspeha njihove fudbalske reprezentacije (posmatrano kroz istoriju)....
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.