Kritika čistog bezumlja

Pre nekoliko meseci država je pucala u moju sestru dok se propisno kretala kružnim tokom poštujući saobraćajne zakone te države, a danas država ćuti i time saučestvuje u ubistvu mog bivšeg đaka.

Svojim nereagovanjem i nečinjenjem država se posthumno obračunava sa Vukom, stavljajući u istu ravan žrtvu i njenog dželata. Ona se tu ne zaustavlja: šalje poruku nama, građanima, da u njoj ne postoji nikakva garancija naše sigurnosti, te da se u ovoj učmaloj (vojno-policijskoj) vežbaonici poslušnosti može preživeti samo ako se robovski ćuti.

Odavno sam prestao da razmišljam o državi kao altrusitičnoj tvorevini baziranoj na humanim principima i vrednostima, uređenoj i podređenoj njenom veličanstvu Građaninu. Zato ne bih želeo više da trabunjam o ovom romansiranom pogledu na ulogu države, jer upravo je ona ta koja je od društva napravila buvlju pijacu u kojoj duhovne veličine i vrednosti srozane na prosjački štap, služe kada ustreba, kao moneta za potkusurivanje. Svedena na usku kastu interesnih grupa i posvećena isključivo samoj sebi, država nema ni volje, a ni snage da se odupre različitim devijantnim društvenim pojavama (štaviše često ih i pothranjuje) i stane u odbranu Granađanina. Dragi Građanine-poreski Obvezniče, država je dužna da u tvom interesu troši tvoje pare i obezbedi sistemski mehanizam koji će, poput ljudskog tela, najpre preventivno delovati, a zatim i alarmirati sve svoje kapacitete, ukoliko dođe do ugrožavanja tvojih bezbednosti i sloboda. Dragi Građanine, naivno je verovati u tzv. "institucije sistema", pri čemu bi ti država učinila najveću uslugu ukoliko bi te zaštitila od same sebe.

Zato dragi moj Građanine, pošto si prepušten samome sebi i ako već ne dobijaš to što plaćaš, krajnje je vreme da zahtevaš ono što ti pripada. Nažalost niko se neće založiti za tvoja prava i u tvoje ime dići svoj glas. Nadam se da ti je dosta više bilo predavanja o neoliberalnoj mantri po kojoj postoji neka nevidljiva ruka koja će usmeravati kako tokove tržišta, tako i sveukupne društvene procese na "pravi put". Ovaj put se sistematksi kvasi krvlju naših sugrađana, a iza tanke glazure pomodnih ideja na kraju se krije jedna despotska šarena laža, sve u ime i za rad virtuelne slobode pojedinca. A na kojim principima počiva kotrljanje po ovom glibavom putu? Forsiranje obrazovnih zakona u kojima se, pod mantrom fakultativnog obrazovanja i slobode izbora, favorizuje klasično neznanje i nepismenost, obesmišljava funkcija jezika, vrši njegovo "pojednostavljivanje" svođenjem na banalnost, nužno dovodi do verbalnih barijera i potpune dezintegracije duha pojedinaca kojima nasilje postaje društveno prihvatljiv oblik opštenja i ponašanja. Dakle, to je put (stranputica) promocije sile i bahatosti, najgrublje minimizacije etike, odsustva razuma, kao i ljudske komunikacije svedene na nivo primordijalnih instikata primata da bi se ljudima lakše manipulisalo. Sloboda da, ali zajedno sa odgovornošću - prava bez obaveza donose samo sebični individualizam i haos u društvu.

Dragi moj Građanine preuzmi svoju društvenu ulogu, prepoznaj samu srž problema, a zatim artikuliši svoje nezadovoljstvo time što ćeš svoju građansku energiju protesno usmeriti ka njemu. Samo su odlučni protesti nezamenljivo sredstvo pritiska koje omogućava da se tvoji zahtevi ozbiljno shvate (ali ne nužno i prihvate). Ne daj da se politikom "mir, mir, mir-niko nije kriv" poslednji ostaci tvoje energije razvodne, a tvoji zahtevi trivijalizuju. Sve dok traje pretnja da se pritisci na "imperiju" mogu pretvoriti u masovne i ozbiljne demonstracije, postoji šansa da se nešto promeni. Bojim se da će "mirnim" i "dostojanstvenim" šetnjama cilj svakim danom biti sve dalji, ideje sve bleđe, a epilog sve bliži epilozima mnogih dosadašnjih protesta. Stepen svakodnevnog osvajajna građanskih sloboda zavisi od snage građanske solidarnosti iskazane permanentnim protestom, a u manjoj meri je povezan sa njegovim unutrašnjim demokratskim karakterom, iliti kako je Dušan Silni govorio: "Sloboda se nijednom molbom dobila nije, ni govorom lepim". Talas organizovanih akcija i dešavanja - marševi, tribine, protesti, pisanje tekstova, organizovanje izložbi i predstava-sve što se smatra odgovarajućim, daće pun legitimitet tvojim nastojanjima, a poništiti legitimitet vlasti.

Samoorgnizovanje u vidu (pasivnog) otpora ili građanska neposlušnosti su postali tradicionalni mehanizmi izražavanja građanskog nezadovoljstva širom mnogih evropskih zemalja: u nama bliskom grčkom narodu je istorijski ukorenjeno nepoverenje prema vlastodršcima. Da li mi imamo lepša iskustva sa našim "vlastosticateljima" tj. da li helenistička mudrost krasi Grke te oni istorijski gledano lakše detektuju njihove simbole ugnjetavanja? Osvrnuo bih se na sledeći primer: kod nas vest minornog publiciteta, a u Grčkoj dogadjaj od istorijskog značaja desio se decembra 2008. kada je prilikom sukoba grupe mladića sa policijom, stradao jedan od njih od strane policijskog metka. Iako su osumnjičeni policajci uhapšeni, od kojih je jedan optužen za ubistvo, a drugi za saučesništvo u tom zločinu, gnev grčke javnosti zbog policijske brutalnosti furiozno se rasuo po svim većim grčkim gradovima u vidu masovnih građanskih protesta, kojima su se ubrzo pridružili profesori, studenti i učenici iskazujući solidarnost obustavom nastave u školama i univerzitetima. Masovne demonstracije su dostigli svoj vrhunac kada se priključila opzicija, kao i dva najveća sindikata koja okupljaju dva i po miliona stanovnika (više od polovine radnog stanovništva Grčke). Epilog svega: adekvatne optužnice osumnjičenih, smene svih odgovornih u policiji, ostavka ministra unutrašnjih poslova, kao i pad vlade posle nekoliko meseci. Čini mi se da nam retrospektiva grčkih događaja više kazuje o našoj društvenoj stvarnosti nego ta "real-time" stvarsnost sama po sebi. Razmišljajući komaprativno, na nivou doslovnog gledanja slika (bez tona i tumačenja) sa grčkih i naših ulica, ispalo bi da naše društvo ne boluje od istih bolesti kao i grčko.
Dragi moj Građanine, na kraju bih ti poručio ono što sam obično voleo da kažem Vuku i društvu pred svaki pismeni zadatak: neka sila bude s tobom, trebaće ti u sudaru sa imperijom; iako ja možda nisam Master Joda, ti pokaži da možeš biti Luk Skajvoker.