Sex, games and the city
Dajte narodu seksa i Noletovih igara, bitno da ima zadovoljstava, lakše je tada bez para.
Da li je srpska verzija Cezarove maksime bila aktuelna i ovog proleća i zime?
Da li su Srbi kolektivno zašli u drugo mentalno stanje, opijeni novim seksom za vreme predizborne kampanje?
Postizborno trežnjenje nikad ne prija, iako biva slasna predizborna starorimska orgija.
Svekoliki vladar naše zajednice podari nam još jedne izbore, sa idejom tobožnje uštede narodnih parica, a po instrukcijama svog tima za kampanjsko-izborni inženjering (kampanjski, sastaju se tek svake prestupne godine). Tako je počelo-demagoškim gestom, a čega će još biti na meniju marketinških agencija, to ćemo videti naročito sad u finišu kamapnje drugog kruga izbora. Do sada smo uglavnom njušili retro-varijante već viđenih “klin-čorbica” sa mnoštvom aditiva i emulgatora (ne preporučujem nikom da proba), kojima se kao i obično ulepšavala i prefarbavala stvarnost. Kojim će nas glavnim jelom do kraja poslužiti i ko će na kraju kajmak ubirati saznaćemo vrlo brzo?
Ne bih mogao da prihvatim tezu da je maksimum lukavstva naših “vlastosticatelja” na nivou svojatanja marginalnih društvenih boljitaka ili samobaštinjenje određenih naizgled naprednih ideja ili pak, grljenje, maženje. glađenje različitih sorti sisara (uključujući i homosapiense). Poučeni iskustvima iz prethodnih izbornih ciklusa, u samom foto-finišu kampanje mogli bismo očekivati svojevrsni “kopernikanski obrt”, nalik ondašnjem potpisivanju SSP-a, dovodjenju Fiat-a ili besplatnim akcijama. Međutim, bojim se da je ovog izbornog ciklusa gospodnjeg ponestalo štihova iz rukava, te da će se potencijalni birači, pre svega, vladajuće garniture morati zadovoljiti dobijanjem statusa kandidata.
E tu počinje prizivanje marketinških konsultanata, čija se funkcija u ovom delu kampanje sastoji u lobiranju što šireg kruga javnih ličnosti, po mogućstvu neospornih autoriteta, da podrže nekog od kandidata. Da to nije nebitan deo kampanje, svedoči količina podignute prašine nakon dolaska Rudija Đulijanija i njegovog “valcera” po lepom plavom Dunavu. U konkurenciji kontraverznih likova, tzv karijernih diplomata (poput Mongomerija i Konuzina) i njihovih čestih ispada, Đulijani mu dođe kao „majka Teraza“. Na potezu je suparnički tabor, čiji se oprobani tim najistaknutijih likova, čini se, osipa iz izbora u izbore. Ko se seća, a još manje pominje Papandreuova uključenja video-linkom u svaku izbornu konvenciju sadašnjeg nam vladara, i njegovih beseda o svetlom helenskom pohodu ka EU. Ko će uskočiti kao njegova ili Šrederova zamena (ovih umirovljenih političara) i da li će se iko usuditi na takvu vrstu egzibicije, ostaje da pratimo ili eventualno kladioničarski da tipujemo.
Ne treba biti veliki medijski mag (kakav je Šaper) i zaključiti da takva ličnost mora posedovati harizmu kojom će jačati telo i čeličiti duh ubogog, uspeha željnog naroda, svakodnevno zakucanog pred male ekrane. Ne mislim ovde na Sulejmana Veličanstvenog (ipak je bio osvajač), mada bih bez razmišljanja mogao da stavim koju paricu da bi njegova lista osvojila makar 15% glasova. Ovde ciljam, pre svega, na nekog vanvremenski superiornog, najvećeg mimo svakog istorijskog konteksta-našeg Nolenceta. Ne očekujem da će Nole doleteti pravo sa mastersa iz Madrida ili Rima, ali bi jedno uključenje video-linkom bilo pun pogodak. Uostalom, ukoliko bi Nole zabeležio uspeh na turnirima, možda bi se “Muhamed” zaputio podno “madridskog brega” ili “rimskih brežuljaka”, gde bi palo jedno prepoznatljivo grljenje.
O odnosu naroda i političara prema Noletu govore nedavni događaji koji su se zbili baš u našem gradu. Evo kako to beše:
Drevni Nissus-raskršće svetskih geo-strateških puteva, carskih drumova, poprište najvećih bitaka u ratnoj istoriji čovečanstva, u nedeljama meseca februara posta mesto u kome se koplja ukrštaše u različitim društvenim disciplinama. Pomešaše se proleteri i nobili u čairskom koloseumu, dođoše da vide gladijatore sa reketima i pozdrave bogovima ravnog Noleta. Ovi prvi, jadni, tražiše kartu više, jer su im nobili iz organizacije pustili u promet nekoliko stotina karata manje, te kupovinom iste prineše žrtvu svom vrhovnom idolu. Ovi drugi da bi potvrdili pripadnost svojoj birokratskoj kasti, dođoše da se slikaju sa neprikosnovenim božanstvom, a sve sa ciljem da time pokupe mrvice političke podrške pred novu izbornu kampanju. I jedni i drugi ostaše kratkih rukava jer svevišnji Nole preinači svoje obećanje, te Mezijskim drumovima preko voštane Jagodine ode put Kopaonika na skijanje.
A kakav je odnos aktera kamapnje prema Noletu?
Ovakav razvoj događaja poremeti planove vrhovnog nam vladara Borikusa (odlikovanog u hali Borik), jer bez obzira što gladijatori srpskoga plemena pokoriše Čair, ne pronese se slika o kultnom zajedništvu bogova i vladara. Naime, važan oslonac Borikusove vladavine, a tim pre i izborne kampanje, predstavlja zajedničko sveto političko sadejstvo sa Noletom i Dodikusom.
Nole: polu bog-polu Srbin, praporeklom sa svete srpske zemlje (naravno po Srđanovoj liniji), čudotvorac koji pomera granice mogućeg, ideal svakog pravovernog pripadnika srpksog plemena, božanstvo koje poštuju i pripadnici drugih plemena, time slovi za nezaobilazani faktor koji Borikus priziva u svakom godišnjem kvartalu svoje vladavine.
Mileks Dodikus: vaskoliki vladar pansrpskih plemena s onu stranu Drine u četvrtom mandatu, redovan gost Borikusovih izbornih konvencija, osvedočeni borac za svoj posed protivu svetskih moćnika, kao takav važi za večitu legitimaciju Borikusove politike da bi se ona mogla nazvati patriotskom.
Samo na postulatima ovako udešenog svetog trojstva može se pompezno najaviti početak predizborne kampanje po već oprobanom receptu, iako se tokom Borikusovog mandata javljaju i drugi akteri koji podupiru njegovu vladavinu.
Naime, Borikusova kampanja obično započinje time što se velikom vladaru dodeljuju nagrade ili ih on dodeljuje neospornim autoritetima, a potonji za uzvrat balgonaklono gledaju na njegovu vladavinu. Borikus, na primer, svako malo dobija priznanje, povelju ili orden kad god se nađe na tlu Dodikusovog imanja-poslednji na Stefan dan povodom godišnjice imanja. Sa druge strane, Borikus i Dodikus zajedničkim snagama onomad prinesoše darove Noletu i proglasiše ga za ličnost godine Dodikusovog poseda na predlog banjalučkih Nezavisnih novina. Borikusovoj i Dodikusovoj sreći nemaše kraja, prilikom Noletovog dolaska u Banske dvore, te prekinuše konferenciju za štampu zbog najviših plemenskih interesa (Nole is in da house) na kojoj veličaše svoj intimni odnos. I tu nije kraj, da bi Borikus još jednom pocrtao svoje idolopoklonstvo i privrženost Noletu (naravno sve u izbornoj godini), moraše i sam, ovog puta na dan svog poseda, da mu dodeli orden Karađorđeve zvezde… I tako u krug, a sve po principu ja tebi vojvodo, a ti meni serdare.
Šta je bio epilog svega?
No dobro šta je, tu je: ne beše Noleta u čairskom koloseumu, a time ni Borikusa i Dodikusa. A i šta bi oni tu kad nema Noleta? Ipak se mora priznati da je Nisuss izgubio na značaju. Po katkad ovaj polis i dobije kakvu gladijatorsku priredbu, ali nikako manifestaciju najvišeg ranga. Ipak je Nole preveliki za Naissus, ili bolje reći Naisuss je mali za Noleta, taman da su ga Južne vesti ili Novine vranjske proglasile za ličnost godine.
I tako svake četvrte olimpijske godine, godina cirkusa u srpskoj plemenskoj zajednici je u toku. Drevni Naissus beše svedok predizborne cirkuske predigre, ali cirkus niti će tako lako otići iz našeg malog grada, niti iz našeg društva. Svedoci smo već viđenih cirkusko-političkih vratolomija, salto mortala, pajaca,… Repertoar koji nam sledi je dobro poznat poput scenarija niskobudžetnog porno filma. Srećna nam svima predizborno-postizborna olimpijska godina.
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Pisac ovih redova je moda zaboravio da je Borikusa Srbijanski Djordj Kluni i da su Srbijanske kokodake, sa dobrim perjem i podignutom sasijom masovno glasale za Borikuasa, to pouzdano znam jer sam bio u PLAVE SLEMOVE.
Pisac je zaboravo da pomene da precani preko drine i oni koji se stide srbcskog pisma (dokaz Balkanijada matematcara u Turskoj) i svog gospodara Njegosa, zagospodarise Moravcima i Sumadincima. Kada bi oni otisli u svoje maticne drzave nebismo JADNI imali ko da popuni RUKOVODECE pozicije. Izgleda stidimo se sami sebe ili ima jos goreg imamo stalno sepilo da nam i Domanovic nije od koristi.