Poslednje potpuno pomračenje Meseca u deceniji

Ova 2019. godina počela je sa puno astronomskih dešavanja. Već tokom prvih sati nove godine, dok je najveći deo planete još slavio, letelica Novi horizonti posetila je najudaljeniji objekat Sunčevog sistema – 2014 MU69, tj. Ultima Tul, kako je popularno nazvan prema mitološkom ostrvu na kraju sveta.

Samo tri dana kasnije kineski lender Čang’e-4 sleteo je na udaljenu stranu Meseca, a zatim nam poslao prvu panoramu sa površine one strane Meseca koju nikad ne vidimo (i koju mnogi, često, pogrešno nazivaju “tamna strana”).

Takođe, prvih dana januara, u našim krajevima nevidljivo, odigralo se i delimično pomračenje Sunca.

Iako su ovi događaji privukli relativno veliku pažnju domaće javnosti, oni su mogli da se vide samo na fotografijama i video snimcima. Međutim, jedan drugi događaj uskoro stiže kod nas.

U ponedeljak, 21. januara rano ujutru na nebu iznad Srbije odigraće se totalno pomračenje Meseca! Kao i najčešće u prošlosti, tako i sad, ovo pomračenje privlači veliku pažnju javnosti.

Predstojeće pomračenje je poslednje totalno pomračenje Meseca u ovoj deceniji. Sledeće totalno pomračenje Meseca videće se tek maja 2021. godine, a iz Niša tek septembra 2025. godine!

Još jedna zanimljivost koja se, u javnost,i vezuje za ovo pomračenje je i supermesec!

Mnogima je verovatno već poznato da se pomračenja dešavaju onda kada se Mesec, Sunce i Zemlja nađu na istoj pravoj. Ako se Mesec nalazi između Zemlje i Sunca, nastaje pomračenje Sunca, a ako se u sredini nalazi Zemlja, tada nastaje pomračenje Meseca.

Mesec se pomrači kada uđe u Zemljinu senku. Ova senka ima oblik konusa, pošto je svetlosni izvor, Sunce, mnogo veći od naše planete. Senka je u proseku duga 1,4 miliona kilometara, a na srednjoj razdaljini Meseca od Zemlje ima prečnik od oko 9 hiljada kilometara. U senku Mesec može ući samo u vreme punog Meseca, ali i to ne uvek. Senka i polusenka; Ilustracija: NASA

Zbog međusobnog položaja orbita Meseca (oko Zemlje) i Zemlje (oko Sunca) on najčešće prolazi ispod ili iznad senke. Da bi došlo do pomračenja, neophodno je da u vreme punog Meseca, Mesec dospe blizu ravni ekliptike tj. blizu svog čvora. Kako je prečnik senke dosta veći od prečnika Meseca (3500 km) nije neophodno da se ova tri tela nađu u istoj ravni, već pomračenje može nastupiti i onda kad je Mesec malo ispod ili malo iznad ravni ekliptike.

Za razliku od potpunog pomračenja Sunca, koje je moguće videti samo iz oblasti senke širine 150-200 km i dužine nekoliko hiljada kilometara, pomračenje Meseca je vidljivo gotovo sa cele zemljine polulopte na kojoj je tada noć. Tok pomračenja odvija se relativno sporo, pa se u događaju može uživati i po nekoliko sati.

Predstojeće pomračenje Meseca počeće u ponedeljak, 21. januara u 3:36 i trajaće do 8:48.

Totalno pomračenje počeće u 5:41 i trajaće do 6:43.

Maksimu pomračenja nastupiće u 6:12.

Svako pomračenje prolazi kroz nekoliko faza i moguće je uočiti tzv. kontakte – neke karakteristične položaje polusenke, senke i Meseca.

Pomračenje počinje ulaskom Meseca u Zemljinu polusenku (3:36), koja se prostire kao raspršujući konus (penumbra) oko Zemljine senke (umbre). U ovoj fazi na površini Meseca golim okom se gotovo i ne primećuje nikakva razlika. Dalje, iz polusenke Mesec ulazi u senku (4:33) i to svojim levim krajem, okrenutim ka istoku. Tada se na Mesečevom disku opaža senka Zemlje koja sve više raste, a Mesec dobija izgled srpa. Terminator pomračenja je luk kruga senke i razlikuje se od terminatora Mesečvih faza (mena) koji ima izgled poluelipse čija je velika osa jednaka prečniku Meseca. Kad senka dodirne suprotni, zapadni, kraj diska počinje totalno pomračenje (5:41). Maksimum pomračenja (6:12) nastupa, kada se Mesec nalazi u “centru” senke naše planete. Nakon toga se faze odvijaju na sličan način, ali suprotnim redosledom. Prvo završava totalno pomračenje (6:43), Mesec polako izlazi iz senke (7:50), a zatim i polusenke (8:48). Tada pomračenje završava. U Srbiji će Mesec zaći u 7:06, tako da se kraj delimičnog pomračenja neće videti.

Tokom pomračenja nastaje jedna zanimljiva pojava koja privlači pažnju mnogobrojnih posmatrača.

Za razliku od Sunca, koje tokom pomračenja potpuno nestane, tokom pomračenja Meseca on ne nestaje potpuno već često njegova boja postaje tamno crvena. Isti procesi koji boje nebo naše planete u plavo, “kradu” fotone plave svetlosti i kroz atmosferu naše planete i do Meseca stiže najviše fotona crvene svetlosti. Kao posledica ovog rasejavanja plave svetlosti u senci koju naša planeta baca, ima više fotona crvene svetlosti i Mesec postaje crven.

Primećeno je da izgled i nijansa Zemljine senke na Mesecu i njihova promena u toku pomračenja zavise od sastava atmosfere, ali i od Sunčevih aktivnosti. Ova pojava je zbog boje dobila naziv "krvavi" Mesec i dešava se tokom svakog totalnog pomračenja.

Nažalost, rani jutarnji sati, oblaci, magla i smog, koji su dosta prisutni u ovo doba godine, ne idu u korist posmatrača. Iako su šanse da vidimo ovo pomračenje vrlo male, zbog loših meteoroloških uslova, ne treba odustajati. Svi oni koji u ponedeljak ustanu rano ujutru, mogu da potraže Mesec na nebu.

Za razliku od pomračenja Sunca, pomračenje Meseca može da se posmatra golim okom bez ikakve zaštite i dodatne opreme, dovoljno je samo da pronađete Mesec.

Za sve one koji propuste ovu priliku, nebeska mehanika je za ovu godinu pripremila još par interesantnih događaja – delimično pomračenje Meseca (16-17. jul) i tranzit Merkura preko Sunčevog diska (11. novembar).