Vojadžer 1 “zaplovio” kroz međuzvezdani prostor

Dok je pažnja domaće javnosti danas bila prvenstveno usmerena na mnogobrojna sportska, kao i na standardna dnevno-politička dešavanja, skoro potpuno neprimetno prošla je vest o prvom veštačkom ovjektu koji je stigao do međuzvezdanog prostora, ili kako se to popularnije kaže – koji je napustio Sunčev sistem.

Vojadžer 1, mala sonda koja je sa Zemlje krenula na put davne 1977. godine, pre mnogo godina proleteo je pored ogromnog Jupitera i nešto manjeg Saturna i nastavio put ka zvezdama.

Do danas je stigao do rastojanja od skoro 19 milijardi milometara od Sunca.

Još prošle godine čule su se vesti da je Vojadžer 1 napustio Sunčev sistem ali informacija nije bila pouzdano potvrđena, sve do prošle nedelje. Tim istraživača je 12. septembra u časopisu "Science" objavio rad u kome su izneti rezultati koji podtvrđuju da Vojadžer 1 već putuje kroz međuzvezdani prostor.

Prikupljeni i obrađeni podaci potvrdili su da je Vojadžer 1 napustio zonu sunčevog vetra i ušao u međuzvezdani prostor 25. avgusta prošle godine.

Solarni vetar čine naelektrisane čestice koje “lete” sa Sunca ka međuzvezanom prostoru brzinom od 1,5 miliona kilometara na sat ka granici Sunčevog sistema i kao balon okružuje naš planetarni sistem. Na samoj granici solarni vetar se meša sa međuzvezdanim vetrom, hladnijim naelektrisanim česticama, koje ispunjavaju vakuum međuzvezdanog prostora.

Za utvrđivanje prelaska granice Sunčevog sistema bilo je neophodno sprovesti niz posrednih eksperimenata kojima su utvrđene osobine prostora kroz koji leti Vojadžer. Vojadžer 1 u “očima” radio teleskopa VLA

Glavni parametar za utvrđivanje medijuma kroz koji Vojadžer leti bila je gustina naelektrisanih čestica – plazme, koja je oko 50 puta veća u međuzvezdanom prostoru nego u solarnom vetru. Merenja parametara plazme kroz koju se Vojadžer kreće, izvršena tokom solarnih oluja u oktobru i aprilu, dala su rezultate koji su odgovarali međuzvezanom prostoru. Ovi rezultati potvrdili su rezultate koje je NASA objavila 15. avgusta prošle godine, tj. Vojadžer 1 nalazio se izvan heliosfere i leteo je kroz međuzvezdani prostor.

Ovim je Vojadžer 1 postao prvi objekat koji je čovek napravio i lansirao ka zvezdama koji je izašao iz zone uticaja Sunčevog vetra i stigao do međuplanetarnog prostora.

Iako zvuči neverovatno podatke sa Vojačera 1 emituje antena snage 22W, što je za naše „zemaljske“ standarde izuzetno malo, ali ta snaga je sasvim dovoljna da se signal dominira u odnosu na šum kosmosa. Zbog velikog rastojanja, i ograničene brzine svetlosti, podaci stižu sa 17 sati zakašnjenja.

Vojadžer 1 pokreću radioaktivne baterije i, prema procenama, energiju će imati do 2020-2025. godine a nako toga će „u tišini“ nastaviti da putuje kroz međuzvezdani prostor. Za oko 40.000 godina Vojadžer 1 stićiće do rastojanja od 1,7 svetlosnih godina od najbliže zvezde.

Odnos rastojanja u Sunčevom sistemu, položaj međuzvezdanog prostora, ortovog oblaka i najbliže zvezde. Rastojanja su i logaritamskoj razmeri u astronomskim jedinicama. Credit: NASA/JPL-Caltech

Putovanje Vojadžera 1 se nastavlja, a svakim pređenim kilometrom dometi ljudi postaju sve veći i veći.  Vojadžer i druge svemirske sonde, kao i mnogobrojna istraživačka postrojenja pokazuju koliko je nauka, kao i ljudski um, moćan i dalekosežan. Od juče sa sigurnošću možemo reći da je samo svemir konačna granica.

I na kraju... zapitaće se neko čemu sve to sluči (a uz to i ne daje pare)?

Ne mogu sa sigurnošću da odgovorim na ovo pitanje, ali sigurno znam da su isto to mnogi mislili i pitali (kao što i danas misle i tvrde) za teoriju gravitacije ili teoriju relativnosti.

Kao što danas retko ko može da zamisli da kupi mobilni telefon bez GPS-a, čije funkcionisanje i preciznost zavisi od teorije relativnosti, tako će sigurno neko naći primenu za današnja „besmislena“ i „nepotrebna“ otkrića nastala tokom kosmičkih i drugih istraživanja.