Koliko vam je do deteta zaista stalo?

Nišlije su se danas još jednom okupile. Jedan red i u njemu, rame uz rame, pravnici, nastavnici, pekari, moleri, advokati. Ovog puta red nije bio organizovan ni zbog nestašice hleba ni zbog pristigle penzije. Red je pred obdaništem. Svi smo u redu, mirno čekali obuku.

O čemu se zapravo radi? U vrtić se više ne može ući bez posebne kartice kojom se prijavljujete na vratima. Za simboličnu cenu od 220 dinara svaka porodica dobila je jednu, a za još toliko mogu da dobiju još jednu, ako baš i mama i tata žele da dođu u vrtić. Fora je u ovome: bez kartice ne možeš da uđeš i uvedeš dete u vrtić.

Kakva je ovo sprdačina?

Novi sistem. Svi vrtići u Nišu su se umrežili. Za koji dan bez kartice ne može da se uđe.

Šta se desi ako mi, kao skoro svakog dana, neko pridrži vrata?

Tvoje dete je ušlo, ali nije prijavljeno.

Šta sad to znači, leba ti?

Neće dobiti užinu i tog dana se „broji da nije tu“.

I tako danas, pošto vrata još uvek nisu blokirana, problem još nije kulminirao. Te duple kartice izgleda još nisu stigle, neki su i ovu prvu zaboravili da ponesu, ali svakako imamo malu vojnu vežbu na vratima. Treba nas sve naučiti kako se koristi kartica.

Red je poduži, do ispod stepenica u 8:15. Da predupredimo građanski bes, svi se nečim zanimamo. Ja na primer otvaram novčanik, vidim ličnu karticu koju uvek moram da „očitam“ i odštampanu priložim, vidim zdravstvenu karticu zbog koje sam recept čekao pola sata duže jer sistem nije radio, vidim bankovnu karticu, ali ona je već druga priča. Od svih tih kartica najviše me raduje kartica bioskopa „Vilin grad“. Sve se one koriste na isti način, ali samo ova poslednja besprekorno radi.

Čovek pored mene pravda se šefu što kasni. Advokatica preskače red pravdajući se da kasni na ročište. Ja srećom danas ne radim, ali me po običaju nerviraju samo drugi roditelji koji već od malena uče decu da se guraju i preskaču red.

- Vaspitačice, da li možemo da sazovemo roditeljski i pričamo o ovim karticama? Ceo sistem izgleda vrlo nepraktično, videli ste red.

- Ja ne mogu da organizujem sastanak na tu temu, za to morate vi sami.

- Možete li mi dati brojeve telefona roditelja*

- Ne smem. O obratite se XY koleginici, ona je nadležna.

Odlazim i nađem XY pred kojom je manji, ali dinamičniji red.

- Možemo li na Savetu roditelja da razgovaramo o tome zašto imamo još jedan red u kome ne bismo morali da čekamo?

- Ja samo mogu da prenesem Vaše žalbe direktoru. Verujte, ni nama ovo ne odgovara.

Pored mene, onako u prolazu, jedna majka dobacuje: "Kasno je sada da nešto uradimo…" Šta li će biti kada se završi period edukacije i kada se vrata neumoljivo zatvore. Pošto direktor nema vremena, vaspitačica ne sme, a XY nadležna samo prenosi, a ja nemam koga drugog, mogu li vas da pitam:

Ako sistem NE funkcioniše, kome to tačno odgovara?

Da li se uskraćivanje užine može smatrati zanemarivanjem i ugrožavanjem prava deteta?