Predizborna apatija

I reče predsednik Vučić: neka se izbori održe 17. decembra i neka se čuje izborna volja građana. I bi 17. decembar i ču se izborna volja pojedinih građana. Vreme za odmor namenjeno sedmom danu i postizborna apatija (psihičko stanje sveprisutno kod osoba na Balkanu, a karakteristično za naraštaje između 20 i 30 godina) prenese se na celu sedmicu. Šta dalje? Vlast nije srušena, opozicija se nada ponavljanju izbora, dok Vučić tvrdi da su ovo „gotovo najčistiji izbori do sada“.

Protesti ponovo stupaju na scenu kao jedini unapred poznati metod pobune i neodobravanja pokradenih izbora, sve dok ljudi ne potroše poslednje mrvice energije i okrenu se egzistencijalnim problemima koji ih spopadaju iza svakog ćoška. Ima li nade, ali one obične, ne koalicione?

Kao neko ko je u nedelju 17. decembra, prvi put bio kontrolor ispred liste Srbija protiv nasilja u Nišu, u jednoj udaljenoj niškoj opštini, osećam izvesnu vrstu obaveze da podelim lični utisak o nedavno održanim izborima.

Zamislimo osobu koja naivno veruje da upornim ukazivanjem na sve nepravilnosti koje se odvijaju tokom izbornog dana može sprečiti izbornu krađu i odbraniti građansku volju, makar na njenom biračkom mestu, bez obzira na prethodne malverzacije sa biračkim spiskovima, kupovinom glasova i fantomskim glasačima. Ista osoba sluša obuku za kontrolore na kojoj uči kako da spreči mnoštvo prekršaja na biračkom mestu, od onih očiglednih da iza paravana ne sme biti više osoba, do saveta i preporuka na koje se dužnosti fokusirati tokom izbornog procesa.

Puna novih saznanja i željna promene, odlazi na biračko mesto u 06:00h ujutru i proverava sa ostalim članovima biračkog odbora dospeli izborni materijal, usput pazeći da nikako pre otvaranja biračkog mesta ne potpiše Zapisnik o radu biračkog odbora u koji se, tek nakon završetka glasanja, unose svi prigovori na uočene nepravilnosti tokom izbornog dana. Ljudi iz SNS-a mogu pokušati da podmetnu Zapisnik umesto Evidencije o prisutnim kontrolorima na početku dana – to se dešavalo ranije, rečeno joj je. Pazite šta potpisujete!

Međutim, situacija je pomalo drugačija. Ljudi iz SNS-a svakako jesu proračunati, ali ni približno aždahama koje koriste sve resurse da osiguraju pobedu njihovog vladara. To su takođe ljudi klonuli duhom, neretko postavljeni protiv svoje volje na čelo predsednika biračkog odbora i kontrolora, koji takođe žele da se izborni proces odvije što bezbolnije i koji u prazne sate bez glasača diskutuju o odmoru u Holandiji. Ipak, nedovoljno klonuli duhom da bi odbili zimovanje u Holandiji.

Kakvo „blagostanje“ mora vladati u zemlji Srbiji i jednoj siromašnoj opštini na ogranku Niša, kada jedan nasumičan kontrolor iz te opštine može sebi priuštiti zimovanje u zemlji vetrenjača – dok se od drugih, običnih građana iz istog mesta, glasovi kupuju za 2000 dinara? Možda je Holandija nova Paralija, a Vučić novi Palma koji svoje verne podanike vodi na zasluženi odmor posle jedne zaslužene pobede... Ipak govorimo o zemlji ekonomskog tigra.

Nakon prvog pruženog otpora i negodovanja zbog nepravilne i nejednake raspodele dužnosti na biračkom mestu, budući da su sve glavne dužnosti unapred poverene kontrolorima iz SNS-a, predsednik biračkog odbora, takođe iz SNS-a, povlači se uz opasku da je on ovde „predstavnik volje građana a ne njegove liste“. Nakon male pobede i pristupa biračkom spisku i zaokruživanju glasača, sledi još par „sitnih nepravilnosti“.

U popodnevnim časovima posebno, negde oko 17 sati, kada su zabeležene najveće gužve, masa ljudi služila je kao štit kontrolorima vladajuće liste, koji su pokušali da nekolicini ljudi dozvole da glasaju bez lične karte. Ljudi su bili upisani u birački spisak i došli su na glasanje samo sa glasačkim listićem. Upitani još jednom za ličnu kartu, pri upisu u birački spisak, dobila sam odgovore da prosto nemaju identifikacioni dokument ili da su isti „slučajno zaboravili“. Svi ti ljudi nisu imali pravo glasa i vraćeni su sa biračkog mesta uz opaske kontrolora vladajuće stranke.

E pa, komšo, ne možeš bez lične karte da glasaš

Opisane nepravilnosti propraćene su uz povremeni smešak. Fantomski glasači ili ne, pitanje je sad.

Nema smisla trošiti reči na već opšte poznatu pojavu glasanja više ljudi iza jednog paravana, što supružnika, što dalje familije i poznanika. Ljudi su neprestano bili razdvajani u zasebne paravane. Ljudi iz SNS-a pokušavali su ovo ponašanje opravdati činjenicom da se radi o „ruralnim ljudima“, iz ruralne sredine, koji prosto nikad neće naučiti. Jedna od ovakvih situacija završila se proverom broja glasačkih listića jedne žene pre ubacivanja u kutiju.

Nažalost, promaklo mi je personalizovano pismo Aleksandru Vučiću ubačeno u kutiju, na koje smo naišli prilikom brojanja glasova. To pismo pročitali su uz podsmeh i svi kontrolori vladajuće stranke. Jedini koji to pismo nije pročitao jeste onaj kome je bilo namenjeno.

Međutim, ono što se činilo poražavajućim jeste nespremnost mladih kontrolora iz opozicije da se uključe u nadgledanje izbornog čina. Većina njih je, nažalost, stajala u pozadini i kuvala kafu starijim posmatračima, čiji zbir godina i iskustva nalaže slepu poslušnost i nedovođenje u pitanje njihovih odluka.

Ne smemo ispustiti iz vida činjenicu da je ovo društvo, a posebno jug Srbije, na rubu egzistencije i da su ljudi bili motivisani novcem koji se dobija od države. S druge strane, nespremnost određenih kontrolora takođe je bila pospešena i neiskustvom, kao i neadekvatnom obukom koju su (ili nisu) imali.

Kao šlag na tortu, dolazi opaska jedne kontrolorke iz redova SNS-a koja se otvoreno žali na call centar koji joj neprestano upućuje pozive radi provere njenog spiska sigurnih glasača.

Ma ponovo me zvala ona mala iz call centra, traži evidenciju koliko je ljudi glasalo sa mog spiska, kao da ja znam! Peti put joj kažem da sam pored glasačkih kutija i da nemam vremena da pomerim glavu, a kamoli da vodim evidenciju ko je od mojih glasao! Svašta, pita me da ih zovem za proveru, zar ne treba ona da ih zove, pa ona radi u call centru, ne ja - prema njenim rečima.

Podrazumeva se da je bilo kakva evidencija identiteta glasača ozbiljno prekršajno delo. Ali članovi SNS-a postali su odavno otporni na to.

Ono što mi ipak uliva nadu u bolje sutra jeste činjenica da je kroz moje ruke prošla nekolicina glasačkih listića na kojima je prvenstveno bila zaokružena opcija 1, zatim precrtana i naknadno zaokružena opcija 7. Ljudi su, uprkos pritiscima vladajućeg režima, spremni na promene, potrebno je dodatno razdrmati i onu drugu polovinu koja nije želela da učestvuje na izborima, uz ispriku da nju politika ne zanima.

Koalicija Srbija protiv nasilja uspela je da osvoji najveću nišku opštinu Medijana sa 39%, dok su naprednjaci osvojili 33,6%. Takođe treba napomenuti da je u toj istoj niškoj opštini bila i najveća izlaznost – 61%.

Mi, obični građani, možda ne možemo uticati na malverzacije koje su se dogodile pre samih izbora i pri zvaničnim institucijama, poput upisivanja ljudi koji ne žive u Beogradu u biračke spiskove i dovoženja ljudi iz Republike Srpske i Nove Varoši na dan glasanja. Samo u tom smislu se, nažalost, mogu složiti sa Vučićevom tvrdnjom da su ovi izbori bili najčistiji do sada – jer su sve krađe glasova, kao i pomenute malverzacije sa biračkim spiskovima i prebavilištima građana, uspešno bile obavljene i pre samih izbora.

Nije bilo potrebe boriti se sa SNS kontrolorima na dan izbora za očuvanje izborne volje građana, jer je izborna volja građana već bila prekrojena par meseci pre. Ipak, i pored svih nepravilnosti koje trenutno otkrivamo, i pored svih kupovina glasova, posebno u ruralnim siromašnim sredinama, i uz pridobijanje građana nuđenjem državne pomoći pod okriljem stranke, opozicija je uspela da osvoji zavidan broj glasova.

Ovo je znak da se opozicija može boriti protiv prekrojene volje stanovništva i ukradenih glasova, ali da se ne može boriti protiv neizlaznosti i apatije građana bez pomoći svih nas kojima je stalo do obnove demokratije u Srbiji.