Izvinjenje prostitutkama

Ćaskaju dve prostitutke na klupi u parku. Zaključuju da im posao i ne ide tako loše bez obzira na globalnu ekonomsku krizu i smenu vlasti.

Jedna od njih se uz osmeh priseća one poznate narodne „Ala volem kad godina izda, sve poskupi, pojeftini p....“ i kaže svojoj koleginici da je spremna i da pojeftini usluge ako se smanji broj mušterija. Bolje i koji evro manje, nego ništa. Međutim, njena prijateljica kaže da je smislila ideju za prevazilaženje moguće poslovne krize.

- Hajde da se učlanimo u neku partiju iz ove nove vladajuće koalicije. Mlade smo i atraktivne i nemojmo samo u PUPS, jer tamo za nas nema posla i love. Ali kod ovih drugih mogle bismo da navatamo klijentelu sa dubljim džepom, nekog funkcionera pa možda i poslanika i eto para ko blata, a možda nam se smeši i politička karijera - kaže ona prijateljici.

- Ma, ne dolazi u obzir to sa učlanjenjem u neku stranku. Jer, pravo da ti kažem, mene je pomalo sramota i ovo što sada radimo - odgovori joj koleginica i zapali još jednu cigaretu zagledujući srednjovečnog gospodina koji se pojavio u parku i krenuo ka njihovoj klupi.

Sramota me da pišem šta je dalje bilo sa njima i pomenutim gospodinom jer mi urednik Peđa ne bi puistio kolumnu, ali mi se strašno dopada ovaj vic o rezonu jedne prostitutke prema politici, obrazu i stidu i sramu.

U nekim svojim medijskim nastupima i tekstovima bio sam sklon da politiku poređujem sa najstarijim zanatom na svetu, ali posle svega što sam video, doživeo i preživeo zaradjujući novinarski hleb sa devet kora i kroz bliske susrete sa političarima, shvatio sam da je krajnje vreme da se izvinim prostitutkama i zatražim od njih da mi oproste što sam njihovu profesiju poređivao sa politikom i političarima.

Jer u njihovom zanatu, kažu jednom od najstarijih na svetu, poslovanje je vrlo čisto i transparentno. Bez tendera zna se cena za svaku vrstu usluge, zna i satnica, isplata je odmah na ruke i po obavljenom poslu svako ide na svoju stranu mirne savesti.

U politici je sve mnogo prljavije. Često se ne zna ni ko pije, ni ko plaća. Brojni su računi bez krčmara i krčmari bez računa, obraz i data reč su kao lanjski sneg, a u borbi za vlast cilj opravdava svako sredstvo.

Pojma nemam zašto mi ovo pokajanje pada na pamet baš sada i posle još jednih izbora, kada se birači ponovo osećaju prevarenim.

Čika Orvel je imao jednu pametnu misao, da što više gleda ljude, sve više voli životinje. A, meni se svakog dana, sve više i u svakom pogledu pričinjava da što više gledam političare, sve više cenim prostitutke.

I, još jednom im se izvinjavam. A, ako i među političarima čak ima neko ko poštuje datu reč i pošteno živi od svog rada - i njemu se izvinjavam.