Trošak narodni - profit privatni

Jedan lanac megamarketa iz nemačke koji posluje i u Nišu, ima nekoliko interesantnih praksi. Jako atipično u Srbiji je da u prodavnici široke potrošnje ne možete da nađete niti cigarete, niti obične plastične kese, kao kod njih. Još interesantnije je što na svojim rafovima za svaki proizvod stoji nekoliko cena. Prva i najveća po veličini fonta, predstavlja iznos koji megamarket traži za dati proizvod. Ispod sledi ista ta cena, ali uvećana za 20% poreza na dodatu vrednost (PDV), koliko zapravo košta na kasi. Taj iznos, kao što znamo, uzima naša država.

Iako je mali detalj u pitanju, ipak je bitan: građani na taj način jasno vide da za svaki proizvod moraju da daju petinu novca više kako bi namirili državu. Taj novac je državi potreban kako bi nam obezbedila sve ono što je njena obaveza: besplatno zdravstvo, školstvo, nezavisno sudstvo, efikasnu administraciju. Kao i subvencije stranim kompanijama. Ili možda ipak bez ovog poslednjeg?

Nezvanično se po gradu šuška da će ovih dana u Niš doći vladar Srbije, gospodar svih botova, vrhovni cenzor medija, onaj koji vedri i oblači, koji nikad ne spava i uvek bdi nad nama, predsednik Srbije, gospodin Vučić i to povodom nove investicije koja stiže u naš grad. Kao što to obično biva sa njim, on će nam pobedonosno saopštiti da je “on doveo tu-i- tu firmu u Niš”, kao i da će ta firma dobiti subvencije od države. Za Cumtobel na primer, o kome se priča poslednjih dana, država će dati 50 miliona evra kroz subvencije. Ovo je naš novac, onaj koji mi uplaćujemo u budžet kada recimo plaćamo PDV na proizvode koje kupujemo.

Zamislite prodavnicu koja slabo posluje - ono što nudi je lošeg kvaliteta, svi to znaju, te niko ništa ne želi da kupi. Kako bi poboljšao prodaju, direktor se doseti genijalnog rešenja - platiće kupcima da kupuju u prodavnici!

Izvolite ovu čokoladu! Košta 100 dinara, niko je do sada nije hteo jer je loša, ali mi ćemo vam platiti 500 dinara da je kupite!

Upravo tako funkcionišu subvencije stranim firmama u Srbiji.

Šta je “proizvod” države? Šta je to što ona treba da nudi firmama, investitorima, kapitalu, kako bi se oni u njoj osećali kao kod kuće? Proizvod države je dobar poslovni ambijent, a on se sastoji od efikasne i nekorumpirane administracije, nezavisnog sudstva, dobrih zakona koji se poštuju, niskih nameta na rad.

Proizvod je i dobra infrastruktura - dobri putevi, železnica, energetska mreža. Proizvod su i obrazovani ljudi.

Kakva je situacija po tom pitanju u Srbiji? Administracija definitivno nije efikasna (mada ima sitnih koraka napred), a uz to je i korumpirana (ovde ima krupnih koraka, ali unazad). Sudstvo radi samo kada odgovara vlasti. Dobrih zakona ima, ali se slabo poštuju. Autoputeve gradimo decenijama i još uvek ih nismo završili, o železnici niko ne priča jer je niko i ne koristi. EPS i Srbijagas se guše u dugovima. Obrazovanih ljudi imamo, ali sve više u inostranstvu, a manje u Srbiji.

Umesto da krenu da rešavaju jedan po jedan od navedenih problema, političari na vlasti su rešili da preko krpe stave zakrpu - namamiće investitore ogromnim svotama našeg novca. Sve što sam pobrojao predstavlja problem.

Prethodnoj vlast kao i ovoj puna su usta subvencija. Na sav glas ih hvale i uzdižu u nebesa tvrdeći da nam one mogu spasiti privredu. Međutim, subvencije su loše iz mnogo razloga. Kao model razvoja ih koriste mahom nefunkcionalne, od mila zvane “banana države”. Još ako su u istom regionu, onda će se takmičiti u visini davanja. Tako mi često ispadamo veća “banana
država” od Makedonije, pošto mi dajemo veće subvencije.

Subvencijama privlačimo kompanije kojima su niski troškovi proizvodnje na prvom mestu, čak i po cenu ugrožavanja osnovih uslova za rad. Zato čitamo vesti kako radnici ni do toaleta ne mogu da odu, a kamo li da dobiju bolovanje ili slobodne dane.

Subvencije su produžena ruka državnog sektora. Naime, bez ikakvih obaveza, država plaća privatniku da zapošljava ljude, odnosno daje platu radnicima u privatnom sektoru. Jedina razlika u odnosu na državni sektor je u tome što kompletan profit ide privatniku, a ništa državi. Da, dobro ste pročitali - ništa državi. Pored toga, ugovori koji se ovom prilikom sklapaju sa primaocima subvencija su uvek tajni i nikad ne znamo šta mi kao građani Srbije tačno dobijamo zauzvrat.

Vlast insistira na subvencijama kako bi u tim firmama zapošljavala svoje članove, od kojih kasnije traži deo novca za sebe kao i glas na izborima. O ovom reketu su nedavno pisale i Južne vesti. Subvencijama nikada nećemo dovesti ozbiljne firme poput Gugla, Epla ili neke druge visokotehnološke kompanije, jer one lako mogu svojim zaposlenima da obezbede visoke plate. Ono što njih interesuje je lakoća poslovanja, a tu stojimo jako loše. Kako je nedavno najavljeno, u Niš stiže austrijska firma Cumtobel, koja će uvoziti komponente iz Austrije, a ovde sklapati svoje proizvode. Dakle, naši radnici će raditi najobičnije manuelne poslove. Na taj način se takmičimo tamo gde su Kinezi odavno odneli pobedu - po jeftinoj radnoj snazi.

Koja su rešenja za oživljavanje domaće privrede? Fokus privredne reforme treba da budu mala i srednja preduzeća, jer su oni nosioci ekonomije svake bogate države. Kada se malim domaćim
firmama obezbedi dobar poslovni ambijent, veliki će lako doći, a sa njima i strani investitori.

Dok je bio ministar privrede, Saša Radulović je započeo ozbiljne reforme i to upravo ukidanjem subvencija stranim firmama. Nažalost, čim je izašao iz Vlade, subvencije su brže-bolje vraćene, a posledice po ekonomiju i privredu naše zemlje su katastrofalne. Mi u "Dosta je bilo" znamo da postoje mnogo bolji načini da se novac od subvencija potroši. Ako ćemo govoriti konkretno o poslovnom ambijentu, prvi problem koji muči većinu poslodavaca su visoki nameti na rad. Stoga bi najbolja “subvencija” prvenstveno bila smanjenje poreza i doprinosa. Za razliku od subvencija, koje pomažu samo mali broj odabranih i najčešće partijski povezanih kadrova, ova mera bi pomogla apsolutno svakom poslodavcu u Srbiji.

A ono što je dobro za poštenog poslodavca koji posluje po zakonu, dobro je i za državu i sve njene građane u celini. Kada dođemo na vlast, prvo ćemo ukinuti subvencije i osmisliti način da smanjimo poreze na rad. To će biti prvi suštinski korak ka ukidanju parazitskog sistema i izgradnji države koja će istinski služiti svim građanima podjednako a ne terati ih u inostranstvo u potrazi za pravednijom zemljom od rođene.