Februarske beleške

Negde na zapadu Balkana reka Bosna opasno je nabujala.. malo joj fali da provali preko Drine.

Firenca, 
16.12.2011. (Paolo M, 20 godina, student)

Dok energičnim ali sitnim korakom grabi prema fakultetu, razmišlja o predstojećem ispitu. „Profesor je ipak fer – dozvolio mi je još jednu, poslednju šansu.“ Zna da neuspeh na ispitu znači odlazak kući i napuštanje studija. “Postaću pekar. Pa, šta. I, to je za ljude!“ Pred vratima fakulteta na Pjaci Bruneleski dočekuje ga zatvorena metalna kapija.

Preko cele kapije visi ogromna, mokra od kiše, crna zastava. Oko nje su transparenti na belom platnu. Antifašističke poruke i psovke upućene Vladi i političarima.

Od domara saznaje da su svi otišli na protest. Studenti i profesori zajedno!

Seća se da je u utorak čuo kako je neki psihopata u centru grada iz pištolja ubio dva imigranta iz Senegala, a još trojicu ranio. Ubio ih je ni krive, ni dužne, jer su crnci i nisu Italijani, dok su prodavali kožne tašne i kaiševe na San Lorencu. Cela Firenca, aristokratski grad, digao se da zaštiti Senegalce, Kamerunce, Marokance, Srbe, Rumune, Albance.

Razmislja kako je mogao to da zaboravi i da li je moguće da se toliko izolovao da bi učio za ispit. Na tren oseti strašnu stid. Dok hita kroz kišno florentinsko prepodne da se pridruži masi u centru, razmišlja da li su stvarno imigranti krivi što on nema posao i što će, ako ne položi ispit i zadrži stipendiju, morati nazad u svoje mesto u Kalbriji, da mesi i prodaje hleb...

Priština, 
08.02.2014. (Fatmir S, 24 godine, student)

Sa terase na četvrtom spratu zgrade u ulici Džordža Buša, posmatra glavni ulaz “Grand Hotela Priština“.

- Ako ikada završim fakultet i postanem ekonomista, da li ću moći da kupim jedan onakav automobil - razmišlja gledajući crnog blindiranog Mercedesa pred vratima hotela.

Snažnom vilicom otkida poveći komad sočne zelene jabuke. Juče je Dorina donela punu kesu, šaleći se da mu je to pokon od njenih roditelja iz Đakovice.

Laknulo mu je kad je shvatio da su kupljene u obližnjoj piljari. Neće da je budi, tek je pola deset, a ta klinka i buduća doktorka baš voli da spava. Njegova smena u restoranu počinje u jedanaest, ali na sreću do posla mu treba samo pet minuta hoda. Dok se izbrijava, pazeći da ne upropasti pažljivo oblikovane zulufe, do ušiju mu dopiru glasovi sa ulice. Hita ka terasi, i u gomili koja nosi transparente, prepoznaje svoje fakultetske drugove. Uzima jaknu i brže strčava na ulicu da se pomeša sa njima. 

Kuca poruku usnuloj Dorini: „Na ulici sam – rušimo profesorske lopuže i njihove lažne diplome! Ne traži me na poslu, kazaću da sam bolestan. Vidimo se večeras, lepotice“. 

Neko iz gomile dodaje mu dve kese pune tamne kao krv, crvene farbe. Kroz manje od deset minuta obe kese završavaju na kacigama i plastičnim štitovima policajaca pred zgradom prištinskog univerziteta.

Tuzla, 
09.02.2014. (Haris A, 37 godina, taksista)

Ovo mu je već četvrti dan protesta i sukoba sa policijom. Do sada je dobro prošao, nigde ni ogrebotine.

U sredu, dana kada je “sve puklo“, raja ga je potpuno zbunila, da umalo taksijem nije upao među ljude. Časa ne časeći, ostavio je auto na bezbednom mestu jer “treba neku marku zaraditi i nešto jesti i posle revolucije“. Od tada je svaki dan na ulici.

Dok ispija poslednji gutljaj, i za njegov ukus preslatke kafe, razmišlja “kako se političarska gamad zabila u mišje rupe i kako su svi isti. Kažu da ne treba paliti grad, nego na izborima opet nekoga od njih dovesti na vlast. E neće ga vala ovaj put.“ Kroz glavu mu prođoše studentski dani, ostavljene studije prava i skromne posleratne žurke po studentskim stanovima.

Prođe mu kroz glavu i Alma, ali ne želi sada da misli o njoj. Ma, ne želi nikada. “Ta dosta je, prestar sam već!“ Zagleda se u svoj mlohavi stomak i žestoko u sebi opsova posao taksiste i sedenje u kolima. “Na demonstracijama možda bar malo smršam – i to je neka vajda“. Užurbano plati kafu i odlučnim korakom krenu ka zgradi kantonalne vlade.

* * *

Građanski Niš nije se pobunio kada je pre nekoliko meseci pripadnik specijalne policijske jedinice, za čiju platu iz svojih džepova novac izdvajaju svi gradjani Srbije, pucao iz pištolja na Nišlijku jer je “vozila presporo”.

Građanski Niš nije protestovao kada je pre dvadeset dana u najstrožem centru Niša pretučen čovek. Prolaznici kažu da su ga tukla dvojica sa fantomkama, a niška policija i tužilaštvo “utvrdili” su da ga je tukao jedan.

Građanskom Nišu ne smeta što je zamenik gradonačelnika Ljubivoje Slavković u TV emisiji priznao da je zaposlio ćerku u Elektrodistribuciji Niš, niti što je nekoliko meseci kasnije koristivši govor mržnje, vređao LGBT populaciju.

Nažalost, građanski Niš nije samo ovo prespavao. Ima toga još.

Niš, 
10.02.2014.

U ponedeljak oko 20 sati u niškom parku Svetog Save, svirepo je ubijen Vuk Stoiljković, dvadesetdvogodišnji student medicine iz Niša.

Obaveza građanskog Niša je da od vlasti zahteva apsolutnu i potpunu istinu u vezi ubistva ovog mladića, kao i da u stopu prati budući sudski proces.

Građanski Niš ima priliku da u subotu 15.02.2014. na glavnom gradskom trgu napokon pokaže svoje pravo lice. Budimo ponosne Nišlije!

Vidimo se u subotu u podne “kod Konja”.