Glupi avgust

Još jedan avgust je za nama. I iako smo još uvek u njemu, on je za nama.

Sutra je 1. septembar. Od ponedeljka đaci polaze u školu. Barem tako treba biti, ukoliko se profesori ponovo ne odluče na štrajk. Možda Ministarstvo prosvete treba da uvede Trodnevni festival štrajka. Festival koji bi postao tradicionalan i održavao se svaka prva tri radna dana meseca septembra. Pošto polazak u školu ionako svake godine kasni, ovako bar neka ima smisla.

Pre par meseci je grupa mladih na netu pokrenula akciju „Wanted, hoćemo načelnika SUP-a“. Ovih dana glavni glumac u filmu „Wanted“ je bio gradonačelnik. Niko nije znao gde se dotični nalazi i zbog čega nije došao da glumcima preda ključeve grada, već je to prepustio čoveku koji je, nakon predavanja istih gospođi predsedniku žirija rekao: „Evo i cveće...“.

To su bile i jedine reči koje su se čule u mikrofon, tako da ih možemo smatrati zvaničim obraćanjem predstavnika grada. Elem, malo je falilo da se organizuje i nagradna igra: „Prvi ko otkrije gde se nalazi gradonačelnik dobija dve karte za bioskop za večerašnju projekciju filma ’Nestali u akciji’!’’.

Kada pomenuh film, sinoć se završio filmski festival. I žao mi je zbog toga. Na stranu dobri filmovi, lapsusi voditelja i želja za zabavljanjem publike puštanjem filmova bez tona, filmova sa seckanjem i filmova na engleskom jeziku sa engleskim prevodom, Filmski susreti će mi najviše nedostajati zbog Svetlane Minić. Ako se pitate ko je to, znajte da nije u pitanju nikakva glumica, već naše Nišlijče, devojka koja je svakoga dana na svom Facebook profilu davala presek prošle večeri festivala na jedan bolno istinit, ali humorističan način.

Humor su u praksi počeli da primenjuju i u Vladi. Izgleda da se nekome od njih mnogo dopada Nušić, pa su onu njegovu rečenicu iz komada ’Dr’ „Čovek se rodi za razbojnika, pa postane ministar“ ozbiljno shvatili. Pretpostavljam da bi Nušić napisao i rečenicu „Žena se rodi za starletu, pa postane poslanik“, samo što ni u njegovom genijalnom mozgu nije bilo moguće ono što se danas događa u Srbiji...

A, događa se i to da na prijem kod gradonačelnika ne dođe čak ni sam gradonačelnik.

Mada su gradonačelnici u nas kvarljiva roba. Evo nije prošlo ni četiri meseca kako je Igor Pavličić izabran za gradonačelnika Novog Sada, a već ga smenjuju i dovode „sveže meso“. Tako odlučili iz Beograda. Kažu ovo im se oseća. A u Aranđelovcu su izmislili toplu vodu. Kažu nije im dovoljna kisela, pa su u pola mandata, nakon dve godine, smenili dosadašnjeg čelnika i izabrali novog. Mada ne verujem da će tako lako proći i u Leskovcu. Tvrd je orah Žika Žmigavac, ne kvari se tako lako...

Nakon svega ovoga postavlja se pitanje čemu nam uopšte služe lokalni izbori u Srbiji kada će zavisno od toga kako se glavešinama u Beogradu digne, kosa na glavi, pošto svi u glavnom nose spuštene frizure, po ostatku zemlje biti slati svileni gajtani?!

Vredi da se čovek zapita da li je sve ovo istina?! Čak ni spontana šarmatna igra Nikole Ristanovskog i Gorana Navojca na zatvaranju Filmskih susreta ne može da popravi ovaj glupi avgust!