Od Karadžića do Jovanovića

Od kako je sveta i veka, i Srba, govori se o tome koliko ko u Srbiji vredni.

I postojale su tu raznorazne računice koje su se menjale kako su prolazili vekovi i kako su situacije bivale drugačije, ali izvesno je to da se vrednost nečija uvek ogledala u novcu. Vrediš onoliko koliko novaca imaš. I tu dalje priče nema.

U novije vreme ovi što vrede (čitaj ovi što imaju novaca) izbezobrazili su se toliko da su počeli građanima svakodnevno da stavljaju do znanja (iako ovi to, možda, ne primećuju na prvu loptu) ko koliko u Srbiji vredi, te da su oni najvredniji.

Lista je sastavljena na sledeći način: Na samom dnu nalaze se pisci; iznad njih su muzičari; zatim slede naučnici; onda slikari; potom akademici, pa bankari i na kraju, odnosno na samom vrhu, su političari!

Čini vam se možda nejasno i moguće je da imate jedno pitanje.

Najpre ćemo odgovoriti na njega. Ono je prosto: Gde se na ovom spisku nalaze obični građani (ljudi koji se bave svakodnevnim aktivnostima koje nam omogućavaju normalan život)? Odgovor je još prostiji: Nema ih, jer oni, za ove na vrhu, uopšte nisu bitni!

Nejsanoća se javila zbog toga što vam, možda, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je napravljena ova skala. Odgovor je jednostavan: Na osnovu vrednosnog kriterijuma. U ovoj zemlji vrednost su pare. A na parama se od najsitnih do najkrupniji apoena nalaze slike ljudi čija zanimanja su poređana onako koliko u Srbiji vrede!

Kao što smo već zaključili, običnih građana na novčanicama nema, jer su oni za ove na vrhu nebitni.

Na samom dnu lestvice nalaze se pisci. To su novčanice od 10 i 20 dinara na kojima se nalaze Vuk Stefanović-Karadžić i Petar Petrović Njegoš. Pisci su oduvek bili građani drugog reda i o njima se uvek govorilo kao o bednim piskaralima ili mastiljarama, zavisno od toga ko je o njima govorio.

Iznad njh se nalaze muzičari, oličeni u Stevanu Stojanoviću Mokranjcu na novčanici od 50 dinara. Iako Srbi vole muziku i dosta para na nju „bacaju“ ipak muzičare, kao takve, puno ne cene jer, kako se u narodu kaže „čim to sviri, nema od toj čovek“!

Na trećem mestu odozdo nalaze se naučnici. To su osobe koje su u ovoj zemlji oduvek smatrali „ludima“ i nikada za njih nisu imali sredstava, zbog čega su, isti, do razumevanja i slave dolazili u inostranstvu, te tako postali prvi srpski gastarbajetri. Zbog toga se i najveći naučnik svih vremena, Nikola

Tesla, nalazi na novčanici od samo 100 dinara.

Slikari se nalaze na četvrtom mestu. I odozo i odozdo. Oni su, ipak, umetnici i kod njih je to relativno, nebitno da l’ si gore, da l’ si dole, da l’ si levo, da l’ si desno, tako da su ih smestili negde u zlatnu sredinu, jer iako ih ne vole puno, kupuju njihove slike zato što je to in. Tipičan predstavik, Nadežda Petrović, jedina dama koja vam je uvek dostupna, na novčanici od 200 dinara.

Bronzanu medalju u srpskoj vrednosti nose akademici. Ljudi koje slabo viđamo, a koji nam vrlo jako utiču na živote. Naročito u poslednjih dvadesetak godina. Predstavnik je na novčanici od 500 dinara, štaviše jedan od bivših predsednika SANU, Jovan Cvijić.

Vicešampioni vrednosti u Srbiji su bankari. I mada oni smatraju da su na prvom mestu, ipak su, iz računice naravno, ustupili ovim drugima da budu prvi. Jer oni znaju koliko vrede i to im je dovoljno, za razliku od ovih drugih koji su prvi i koji misle da su najvedniji. Predstavnik bankara na novčanih od 1000 dinara je Đorđe Vajfert.

I na kraju, odnosno na vrhu, nalaze se oni najvredniji – političari, oličeni u bivšem predsedniku Vlade Kraljevine Jugoslavije Slobodanu Jovanoviću na novčanici od 5000 dinara. Oni misle da su najvredniji, oni kreiraju vrednosnu listu, zbog toga su sebe, vrlo objektivno, stavili na najviše mesto. Građani protiv njih, generalno, ne mogu ništa, mogu samo da sanjaju da ih što više imaju u džepu!

I na kraju, završio bih stihovima Branislava Nušića, zbog kojih je isti i robijao dobre dve godine, a koji najbolje opisuju šta je kod nas najbolje:

„Srpska deco što misliti znate,
iz ovoga pouku imate.
U Srbiji prilike su tak’e,
babe slave, preziru junake.
Zato i vi nemuč’te se džabe,
srpska deco, postanite babe!“

PS. Pod ovim babe, je vizionarski i vickasti Nušić, metaforički mislio na političare, a apostrofirajući konkretno Krkobabić dr Jovana, kao tipičan, mogu slobodno reći, muzejski primerak čoveka koji u Srbiji živi od politike, pardon, najviše vredi...