Odlomak iz knjige

Odlomak iz romana „Uzrok smrti ne pominjati, ni u crkvenim knjigama, ni u molitvama“

Nazim je brzo i oduševljeno uleteo u pašine odaje: ,,Paşa, bizim asker bir yabancı yakalandı!’’
,,Jesam li ti rekao da se na ovom dvoru, kada nema nikoga sa strane, mora govoriti srpski’’, upita paša ljutito!
,,Jesi presvetli gospodaru.’’
,,Zašto onda radiš suprotno mojim naređenjima?’’
,,Ali ovo je ipak dvor Osmanlijskog carstva?’’
,,A mene je to isto Osmanlijsko carstvo postavilo za upravnika ovog dvora i bega segedinskog i dok je ove glave na ramenima i mene u ovim odajama govoriće se srpski, je l' jasno?’’
,,Jasno gospodaru’’, odgovori ponizno.
,,Kaži mi sad o kakvom strancu je reč?’’
,,Ne znam tačno gospodaru. Ja mislim da je špijun! Govori nemački, ali ne bih rekao da je Nemac.’’
,,Po čemu si to zaključio?’’
,,Pa mnogo je ružan za jednog Nemca. A i nije plav.’’
,,Ne sudi prebrzo i na osnovu predrasuda Nazime! Ko bi i za nas dvojicu ovako visoke, plave, sa zelenim očima rekao da smo Turci, pa ipak jesmo!’’
,,Ali gospodaru mi nismo rođeni takvi. Kasnije smo prevedeni u Turke!’’
,,Tu si u pravu Nazime, ali ipak, ne donosi tako olako zaključke o ljudima. Ogrešićeš se nekad...’’
,,Ljudski je grešiti.’’
,,To je i dželat rekao pre nego što je zamahnuo sekirom! Nego pusti sad to. Uvedi stranca.’’

***

,,Gospodaru’’, reče Nazim uvevši osobu za koju se pretpostavljalo da je stranac, ,,ovo je taj stranac koga smo uhvatili!’’ Onda se okrenu ka strancu: ,, Sad priđi i pokloni se paši’’.
,,Presvetli pašo’’, reče stranac klimnuvši glavom na dole nakon što je zakoračio.
,,Zar vi stranci ne znate kako se pristupa turskom gospodaru’’, upita Nazim ljutito.
Stranac se nameri da nešto izusti, ali ga paša preduhitri: ,,Ne zna i ne treba da zna!’’
,,Ali gospodaru zar pravila ne važe za sve?’’
,,Važe, Nazime, važe, ali nećemo ih se sad držati kao pijan plota. Čovek je došao iz tuđine, iz neke druge kulture i normalno je da ne zna kako se ophodi na pašinom dvoru.’’
,,Ali gospodaru’’, uporan je bio Nazim.
,,Neka te, Nazime. U redu je. Je li stranac pretresen?’’
,,Jeste gospodaru.’’
,,Onda si slobodan.’’
,,Ali gospodaru?’’
,,Nazım bir yabancının önünde tartışmak için artık yok! Oda bırak’’, reče paša, na turskom, ljutito!
,,Ben, efendim anlıyorum’’, napusti Nazim pašine odaje klanjajući se.

***

Nakon što je Nazim zatvorio vrata paša se okrenu ka strancu i reče: ,,Ich für die Unannehmlichkeiten entschuldigen’’,  a onda nastavi, takođe, na nemačkom: ,,Dobar je sluga Nazim, ali se i suviše brine za mene.’’
,,To i nije tako loše presvetli pašo. Dobrih slugu nikad na odmet.’’
,,U pravu si, stranče. Nego, reci mi, ko si?’’
,,Ja sam Vilijam, presvetli pašo.’’
,,Vilijam? To baš i nije neko nemačko ime? Nemci nekako više koriste Vilhelm?’’
,,Ali ja nisam Nemac. Ja sam Englez!’’
,,Englez’’, reče paša začuđeno. Onaj blesavi Nazim je ipak bio u pravu, pomisli. ,,Otkud ovde pobogu?’’
,,Na proputovanju!’’
,,Na proputovanju? Ti baš nemaš neka pametnija posla u životu?’’
,,Iskren da budem – imam, ali mi je nekako sve došlo preko glave i rešio sam da se malo udaljim od svega.’’
,,Dosadio ti posao ili je nešto drugo u pitanju?  Ne bežiš li ti prijatelju od zakona?’’
,,Ma ne. Kakav zakon?! Jednostavno sam se umorio od svega i potrebno mi je malo oduška...’’
,,Čekaj’’, prekide ga paša, ,,hoćeš reći da je kod vas na zapadu najnormalnija stvar da digneš ruke od svega i odeš da se šiljkaš?’’
,,Pa, da.’’
,,Ala ste vi neki blesavi ljudi’’, reče začuđeno paša. Onda se okrenu ka vratima i povika: ,,Rifate, Rifate!’’
Vrata se otvoriše i u prostoriju uđe oniži stražar. ,,Zvali ste gospodaru’’, upita na turskom.
,,Rifate, kaži tamo neka donesu posluženje za nas dvojicu.’’
,,Razumem gospodaru.’’
Rifat se udalji iz prostorije, a paša ponudi stranca da sednu na minderluk. Stranac se zahvali i sede na, do sad ne viđenu, vrstu sofe.
,,I kažeš, zoveš se Vilijam?’’
,,Da, presvetli pašo.’’
,,Ja sam Hasan-paša Predojević, beg segedinski. Ali pretpostavljam da to znaš.’’
,,Pa čuo sam za Vas. Ali samo toliko koliko ste mi i sad rekli. Ništa više o Vama ne znam.’’
,,Znaš li ti, stranče... Ne smeta li ti što te tako oslovljavam’’, upita ga prekidajući misao.
,,Ne, nipošto. Ja stranac ovde svakako jesam, tako da ne vidim zašto bi mi to smetalo?’’
,,Odlično. Imam toliko imena koje držim u glavi što turskih, što srpskih, a sada i ugarskih, tako da mi ponajmanje trebaju i engleska’’, reče uz osmeh.
I Vilijam se nasmeja.
,,Dakle, znaš li ti stranče, šta je to uopšte paša?’’
,,Otprilike da.’’
,,Odlično. Pošto znaš ko sam i šta sam, da vidimo onda ko si ti?’’
,,Ja? Ja sam sin rukavičara iz središnjeg dela Engleske. Rođen sam kao treće od osmoro dece, međutim, trenutno sam najstariji. Ovi pre mene su umrli.’’
,,Žao mi je’’, prekide ga paša.
,,Pa šta ćete. Kada bolest krene najpre stradaju najslabiji.’’
Vilijamovu priču o sebi prekinula je služavka ušavši u prostoriju sa poslužavnikom u rukama. Spustila ga je na sofru, rekla: ,,Izvolite’’, i napustila odaje.
Vilijam je zbunjeno gledao u sadržaj poslužavnika. ,,Šta je ovo’’, upitao je.
,,Ovo su ti kahva i rahat-lokum’’, odgovorio je paša.
,,Kahva i rahat-šta’’, upita Vilijam zbunjeno.
,,Kahva i rahat-lokum. Rahat-lokum ti je ova pihtijasta masa. Pravi se od pirinčanog brašna i predstavlja jednu od omiljenih poslastica u istočnom svetu.’’
Vilijam se maši rukom ka ratluku, kada mu paša reče: ,,Ne, to se kuša nakon kahve!’’
,,Nakon ove crne tečnosti?’’
,,Da nakon toga.’’
,,A šta je to, uopšte?’’
,,Kahva? Kahva je napitak koji se priprema kuhanjem prže-nih semenki istoimene biljke. Služi se topla i ubrzo nakon upotrebe dovodi do stimulacije pojačavajući budnost, uzrokuje nesa-nicu i ubrzani rad srca...’’
,,Sve to? Pa je l' to zdravo?’’
,,Naravno da je zdravo. Samo ukoliko se upotrebljava u normalnim količinama. Ako se pretera može da škodi. Kao i sve ostalo.’’
,,A otkud Vama to? Nisam imao prilike ranije to da vidim...’’
,,Pa naravno da nisi. Segedin je trenutno najsevernije mesto do kojeg je kahva stigla i to sve zahvaljujući meni. Ja sam se na nju navukao u Stambolu, te sam je poneo sa  sobom.’’
,,A ta biljka raste u Stambolu?’’
,,Ne, ne raste u Stambolu. Stambol nije dovoljno sunčan. To je biljka južnijih krajeva. I što je vrlo zanimljivo, otkrile su je koze.’’
,,Koze’’, upita Vilijam začuđeno.
,,Da, koze. Neki pastir iz južnijih krajeva je otkrio kako su koze živahnije nakon što iz nekog žbuna pojedu crvene bobice. Na kraju ih je i sam probao i primetio da se bolje oseća.’’
,,Vi se šalite, je l' da?’’
,,Ne, ozbiljan sam. Pričam ti priču koju su meni pričali.’’
,,I hoćete da kažete da je taj pastir izmislio ovaj napitak, koji, moram priznati, odlično miriše!’’
,,A sviđa ti se miris? Ukus će ti se još više svideti. 'Ajde, probaj.’’
,,Kako’’, upita Vilijam. ,,Uhvatim za ovu dršku i prinesem ustima?’’
,,Ma ne’’, nasmeja se paša. ,,To sa drškom ti je džezve.’’
,,Dzezve?’’
,,Džezve. Uzmi je za dršku, ovako’’, paša se i sam maši za drugu džezvu. ,,To uzmeš u jednu ruku, a ovu posudu koja se zove fildžan, to uzmeš u drugu ruku. I onda kahvu iz džezve presipaš u fildžan. Ovako.’’ Paša napuni svoj fildžan i vrati džezvu na poslužavnik. Podiže pogled ka Vilijemu i reče mu: ,,'Ajde sad ti.’’
Vilijam učini isto.
,,E, sad piješ’’, nastavi paša.
Otpiše obojica.
,,Kako ti se čini?’’
Vilijam napravi grimasu na licu. ,,Hm, nije loše. Samo gorko?’’
,,Naravno da je gorko. Zasladićeš posle rahat-lokumom! Deder, odpi' još malo...’’
Vilijam ga posluša. Grimasa je ovoga puta bila slabijeg intenziteta. Ostavljao je utisak da mu se sviđa.
,,Kad ispiješ svu tečnost, onda doliješ ponovo. I tako dok se sve ne ispije. Samo nemoj da žuriš. Kahva se pije polako.’’
,,I šta kažete’’, ponovo poče Vilijam, ,,pastir otkrio ovaj napitak?’’
,,Ne. Pastir je, po predanju, otkrio biljku. Svojstva kahve je otkrio čuveni arapski lekar Al Razi! Arapi su dugo vekova čuvali tajnu uzgajanja i pripremanja kahve. U Stambol su je pre nekoliko desetina godina prvi put doneli neki Sirijci. Krišom. Od tada je postala sastavni deo turskog života. Od turske gospode više niko ništa ne radi bez kahve!’’
,,Kako to mislite ništa ne radi bez kahve?’’
,,Pa lepo. Svaki posao, svaki dogovor, pa i najobičnije sedenje i razgovor dešava se uz kahvu.’’
,,A vi baš imate vremena i u mogućnosti ste da uz ovaj napitak traćite isto?’’
,,Nije to traćenje vremena... To je merak. Ne mogu to da ti objasnim. Ti si sa zapada. Ne možeš to shvatiti. Ali s druge strane, i da ga traćimo, pa šta?! Imamo sve vreme ovog sveta! Gospodarimo na tri kontinenta, trenutno smo najjača svetska sila i mo-žemo dopustiti sebi da određeno vreme divanimo uz kahvu!’’
,,Strah me pašo da vam to divanjenje ne pređe u naviku...’’
,,Kako to misliš’’, prenu se paša.
,,Znate, radne navike se teško stiču, a vrlo lako gube. A ovo što mi sada radimo s jedne strane ne zahteva nikakav napor, dok je sa druge strane lepo, tako da vrlo lako se svakom može svi-deti i taj ga u svoje navike može s radošću primiti. A kada se ne-ko navikne na lagodan život, teško se posle toga vraća na rad.’’
,,I’’, zainteresovano će paša.
,,I kada sa oca bude prešlo na sina ovakvo ponašanje rađaće se generacije i generacije neradnika koje mogu ugroziti vašu poziciju.’’
,,Moju poziciju?’’
,,Ne mislim vašu kao Vašu, već vašu kao tursku. Ako budete dugo sedeli skrštenih ruku, odnosno nogu, a sav ostali svet oko vas bude radio i razvijao se može vam se dogoditi da zaostanete i da vas drugi počnu savladavati, te da izgubite te teritorije sa tri kontinenta!’’
Paša skoči na noge kao oparen.
,,Slušaj ti, stranče’’, reče paša vidno ljut. ,,Nije lepo da vređaš domaćina kojem u kuću uđeš i koji te ovako fino ugosti! Sreća tvoja da sam ja na ovom mestu inače bi ti već odavno bio u apsani u lancima! Ovi moji te ne bi ovako primili!’’
,,Znam to presvetli pašo’’, prekide ga Vilijam. ,,Zbog toga sam i tražio da budem primljen kod Vas.’’
,,Ma nemoj?! Čuo si da sam dobar čovek pa si došao ovde da provociraš i propagiraš! Nazim je bio u pravu kada je rekao da si špijun!’’
,,Nisam ja špijun.’’
,,Nisi špijun?! A šta si ako nisi špijun?’’
,,Pa rekao sam Vam...’’
,,Ako si ono što si rekao da jesi, ko si onda ti džabalebarošu jedan zapadnjački da mi držiš pridike o radu i marljivosti?! Zamisli molim te. Gospodinu se digla patka od dosadašnjeg života, neće više da bude ono što jeste, pa će da ide malo da se šiljka po Evropi! Ej! Ti koji si pobego od svakodnevnih obaveza i ko zna, čak možda od porodice, ovde si došao da nama držiš slo-vo o vrednoći i izvršavanju zadataka!?’’
,,Nisam mislio ništa loše’’, poče Vilijam da se pravda kada je konačno video da je, pametnog, kulturnog i, na glasu, miroljubivog pašu uspeo da iznervira!
,,Nisi mislio ništa loše je l'? Pa šta mi onda ovde proričeš propast carstva?’’
,,Ne proričem ništa. Daleko sam ja od proroka. Samo kažem šta bi se moglo dogoditi.’’
,,To se, stranče, u istočnom svetu zove proricanje i huljenje protiv države! Da si nekom drugom to rekao već bi te spremali za omašćivanje kolca! I to nasumično odabranog! Ne bi te pustili da biraš koja ti debljina odgovora!’’
,,Kakvog kolca’’, upita Vilijam začuđeno.
,,Ne znaš šta je kolac? Kolac ti je komad drveta cilindričnog oblika zašiljen sa jedne strane. Ukucava se u zemlju tupim delom sekire ili maljem.’’
,,Ama znam šta je kolac, nego mi nije jasno to omašćivanje? I šta bi ja imao da ga omašćujem?’’
,,Ne bi ga ti, doslovno, omašćivao nekom mašću, već bi se on omastio tvojom mašću.’’
,,Kakvom mojom mašću’’, još začuđenije će Vilijam.
,,Čovek je mastan stvor. Tako da kad ga nabiješ na kolac, ta mast izcuri i omasti ga. Mislim, kolac’’
,,Da nabiješ čoveka na kolac’’, zgroženo će Vilijam. ,,Zašto bi nekog nabijali na kolac?’’
,,Pa zato što je nešto skrivio. Kod nas ti je to nešto kao narodni običaj!’’
,,Narodni običaj? Nabiti čoveka na kolac zato što je nešto skrivio?! To je tako neljudski!’’
,,Neljudski? A ljudski je spaliti čoveka na lomači, što vi radite’’, sada paša upita začuđeno.
,,Pa dobro, možda ni to nije’’, priznao je Vilijam. ,,Ali to ima neku svoju svrhu. Spaljuju se veštice i svi drugi koji kude veru.’’
,,Pa i naš kolac je namenjen sličnim stvarima. Isto je surov ili kako ti kažeš neljudski kao vaša lomača, pa ti ja na tome ne zameram. Što ste vi zapadnjaci neki čudni ljudi. Vaše rabote koliko god okrutne i neljudske bile su u redu, ali zato nas istočnjake osuđujete za sve što uradimo!’’
,,Pa nije sve baš tako. Ali ovaj kolac vam je baš okrutan! Zamislite kako biste se Vi osećali da Vas neko nabija na kolac?’’
,,Ja da zamslim?! Aman, stranče, znaš li ti šta govoriš? Osmanlijskog pašu Osmalije da nabijaju na osmanlijski kolac? Tebi ili nisu sve koze na broju ili želiš da te neko ubije ili si došao da provociraš?’’
,,Nisam došao da provociram. Koliko znam nisam ni lud. A ponajmanje želim da umrem.’’
,,Onda mora da si isrpljen od puta pa baljezgaš gluposti. Ajde prisaberi se malo, da te ovi moji ne bi prisabirali.’’
,,Koji Vaši?’’
,,Pa ovi moji sunarodnici. Ne vole oni kad im neki kaurin tako govori o gospodarima! Kažem ti imaš sreću što si naleteo na mene inače bi već sada bio na kolcu. Štaviše, unajmili bi nekog dobrog dželata koji bi te s jedne strane mučki nabijao, a sa druge vodio računa o tome da što duže ostaneš živ!’’
,,Šta’’, preneraženo će Vilijam.
,,Znaš kako, i u tom poslu postoje majstori svog zanata! Najbolje plaćeni su oni postižu vrhunske rezultate!’’
,,Ali zašto to čini pobogu? Zar nije svrha tog nabijanja smrt onog ko se, kako Vi kažete, ogrešio?’’
,,Ne. Smrt je posledica. Svrha je da, pored toga što će umreti, oseti i neverovatnu bol koja će staviti do znanja da je pogrešio, kako njemu, tako i onima koji to gledaju!’’
,,Čekajte, hoćete da kažete da vi za to imate i publiku?’’
,,Pa naravno. Ne pogubljujemo ga mi zbog sebe nego zbog drugih! Na taj način se raja uči da poštuje red, državu i volju Alaho-vu i da joj na pamet ne pada da prekrši ovo sveto trojstvo!’’
,,Sveto trojstvo? Pa to je stvarno odvratno!’’
,,Slušaj ti’’, skoči paša ponovo! ,,Ne mogu više da te trpim! Drag si mi, ali lupetaš gluposti i ostaćeš bez te tvoje glave na ramenima. Mislim da je najbolje da neko vreme provedeš u zatvoru kako bi porazmislio o svemu i privikao se na novu sredinu. Rifate!’’
,,Da idem u zatvor’’, začuđeno će Vilijam.
,,Da. Odsedi neki dan. Odmori se. Privikni se na novu sredinu. Daću naređenje da s tobom lepo postupaju. A s druge strane ćeš i nešto novca uštedeti...’’
,,Vi to ozbiljno’’, reče i dalje začuđeni stranac.
,,Da najozbiljnije’’, potvrdi paša.
U tom trenutku u odaje uđe Rifat.
,,Zvali ste gospodaru.’’
,,Jesam. Slušaj Rifate, smestićeš našeg gosta u najbolju ćeliju i ponašaćete se prema njemu kao prema gostu bez obzira na to što je u apsu. Neću da mu dlaka s glave fali! Ti mi svojom glavom odgovoraš za njegovu!’’
,,Razumem, gospodaru!’’
,,Ali zašto u zatvor. Pa ništa nisam skrivio? Vi Turci stvarno niste normalni!’’
,,Kuš’’, ljutito će paša Vilijamu. Onda se okrenu Rifatu: ,,U zatvor s njim. Da nauči ćutati!’’
,,Ali’’, pokušao je da prozbori Vilijam.
,,Nema ali. Jezik za zube, ako oćeš da zadržiš glavu na ramenima!’’
Rifat priđe Vilijamu, zgrabi ga za ramena, podiže sa sofe i poče da vodi ka vratima gde ga predade stražarima uz pašinu napomenu.
Paša ostade sam u odajama. Priđe prozoru, zamisli se, pa napokon glasno reče: ,,Šta ti je čudan čovek?! Ja hoću da mu spasim glavu, a on zapeo da je izgubi! U pravu su ovi moji Srbi kada kažu: Ti ga krstiš, a on pridi’’