Pravi trenutak

Priča koja je ušla u Top 10 „Laguninog“ konkursa za najlepšu ljubavnu priču.
Saopštenje žirija: ...Na konkurs „Lagune“ za najbolju ljubavnu priču povodom Dana zaljubljenih pristiglo je do 10. februara ukupno 378 priča koje su ispunjavale uslove konkursa, saopštio je žiri, u sastavu Hilda Urošević, književni kritičar, Igor Marojević, pisac, i Dejan Mihailović, urednik. Iz ovog mnoštva izdvojile su se po pismenosti, temi, formi i uspeloj kompoziciji svega deset ponuđenih proznih celina sledećih autora: Slatka otmica Sonje Ćorović, Susret Dragice Grbić Drage, Pravi trenutak Miloša Grozdanovića, Lepša ljubavna priča Milene Ilić, Varljivo sunce Dušice Jovanović, Gospođica ministarka Zorice Milosavljević, Oči Elvedina Nezirovića, Junsko jutro Jagode Nikačević, Moj drveni ringišpil i njegov voz na baterije Jelene Paligorić i Anja Tamare Sorak...

Pravi trenutak

„Zašto se ne prijaviš na konkurs za ljubavnu priču“, upitala je.
„Konkurs za ljubavnu priču“, uzvratio sam zbunjeno.
„Da.“
„Otkud sad to? I zašto uopšte misliš da bih ja umeo da napišem ljubavnu priču?“
„Pa kako ne bi umeo? Pa ti si pisac, zar ne?“
„Pisac jesam“, potvrdio sam. „Ali ja ne pišem ljubavne priče.“
„Pa šta ako ne pišeš?! To ne znači i da ne umeš“, bila je uporna.
„Mislim da ne umem. Nije to polje mog interesovanja. A i nisam žena. Znaš i sama da se time danas, uglavnom, bave žene. Na sve strane se pojavljuju priče o ljubavi, patnji, bolu ili sreći.“
„A šta fali tome? Pa vidiš da su to sve bestseleri?“
„Primećujem. To je zbog toga što su u našoj zemlji čitaoci uglavnom žene. One vole te stvari i zbog toga je za tim velika potražnja. A kada je za nečim velika potražnja onda se to štampa i izdaje. Prost zakon tržišta.“
„A zbog čega se i ti ne ubaciš u tu trku sa ženama?“
„Trku sa ženama?! To lepo zvuči. A gde se trči?“
„Ma ne ludače“, nasmejala se. „Nisam mislila na tu vrstu trke. Mislila sam da se pozabaviš tom tematikom i na taj način uključiš u trku na tržištu.“
„Ali kako“, upitao sam. „Ja od svega pravim apsurd! Ko bi čitao takve ljubavne priče?“
„Svaka roba ima svog kupca, kao što i svaka sudbina ima svoju priču. Možda bi i tvoja priča bila jedna od njih, ma koliko apsurdna bila.“
Nije se predavala. Bila je uporna u želji da me natera da se prijavim na taj konkurs. Iako mi to nije bilo ni na kraj pameti, ipak nisam mogao da je odbijem. Toliko je želje bilo u njenim očima da nisam imao srca da joj kažem ne. Ma nek ide život. Napisaću tu priču i konkurisaću. Znam sigurno da neću proći jer se žiriju neće to dopasti, ali šta da se radi. Mogu valjda toliko da uradim za ljubav svoje voljene. „U redu“, rekao sam konačno. „Napisaću priču i...“, nisam stigao da dovršim rečenicu. Toliko je bila srećna zbog te moje odluke da je skočila na mene i zagrlila me jako. Nakon dugog zagrljaja usledio je još duži poljubac. Šta je dalje te večeri bilo neću vam reći. Ovo bi ipak trebalo da bude ljubavna, a ne erotska priča.

Jutro posle noći, takoreći, neprospavane nije im teško palo. Ne događa se često da se bude zajedno, ali to već traje dovoljno dugo, pa su, jednostavno, navikli. A i nije sve u snu. Spavaće već sledeće noći kada ne budu jedno pored drugog. I noći nakon nje. A možda i one treće. Sve zavisi od toga kada će njemu ponovo doći da bude sa njom. A ona će čekati. Kao što je u ostalom i dosad čekala...
Ustali su nakon kratkog maženja. Najpre on, a za njim i ona. Tim redosledom su i ušli u toalet.
On je stao iznad šolje, otkopčao šlic i izvadio ud. Počeo je da mokri.
Ona je ispred ogledala dodirivala lice proveravajući da li noćna krema ipak ima nekog efekta.
,,Voliš li me’’, upitala ga je iz čista mira.
,,Da. Volim te’’, rekao je tresući svoj ud nakon svršene rabote.
Ona je prestala sa ogledanjem i okrenula se ka njemu. Bila je zbunjena.
,,Stvarno’’, upitala je.
,,Da, stvarno’’, rekao joj je blago je pogledavši preko ramena. Ruke su mu i dalje petljale oko šlica.
Ona je bila zbunjena. Odavno je želela čuti ovakav odgovor, ali je ipak ovog trenutka bila zatečena. Sada joj je prvi put izjavio ljubav!
Neki ljudi stvarno umeju da izaberu trenutak...

Kratka priča. Njoj se svidela. To joj je tako ličilo na mene. Ja sam oduvek bio onaj kod koga ništa ne može da bude obično. Ne znam kako se priča čini Vama? Možda se pitate da li je to ljubav? Odgovaram sa: „Da, i to je ljubav. Bar jedna njena varijanta.“
Rezultate konkursa Vam neću saopštiti. Ukoliko postignem neki uspeh o tome ću pisati u svom novom romanu. Ukoliko se ne desi ništa, o tome, onda, ne vredi trošiti reči...