U oktobru biće u novembru

Oktobar je protutnjao pored nas sa raznoraznim (ne)dešavanjima. Krenuo je jako, sa 2% posto više. Tih 2% posto više političari uvek sanjaju, a pošto nisu uspeli da ih ostvare na izborima zbog građana koji tih 2% nisu želeli da im daju, oni su odlučili da iste kazne sa 2%!

Tako da sada imamo dodatu vrednost (2%) na porez na dodatu vrednost (18%) što je ukupno 20%. Prosto k'o struja. Zato su računi za struju došli uvećani. Bez obzira što smo mi tu struju arčili dok nije bilo dadate vrednosti na dodatu vrednost.

Manjkavosti u zakonu je pronašao EPS i onda je za sve građane bilo UPS – račun veći za 2%. Ali pošto zakon nije prekršen, a pritisak javnosti bio žestok, Vlada je odlučila da nepravdu ispravi. Ali ne, neće nam vratiti više uplaćena sredstva. Pa država nikom ništa ne vraća! Umanjiće sledeći račun za ovu dodatu vrednost i mirna Bačka.

A, u Bačkoj je pokušano hapšenje ortopeda koji se razume u prostorno planiranje, životnu sredinu i ostale optičke kablove. On je osujetio nameru policije, izvadio člansku kartu iz biblioteke i pozvao se na imunitet. Nezvanično saznajemo da nije želeo da tog trenutka bude uhapšen zbog toga što su policajci ruke hteli da mu vežu optičkim kablovima, jer su lisice zaboravili. Ali lisica je on.

A, lisice su bili i ostali i Englezi. Svoju lukavost su pokazali iskoristivši dešavanja na fudbalskoj utakmici u Kruševcu. Optužili su nas za rasizam. Da je o istom reč potvrdio je i veliki rasistolog Čedomir Jovanović, koji je i doktorirao na temi rasizma, odbranivši disertaciju pod nazivom „Druženje ministra sa kanibalima u Africi“.

Ko će na kraju tu, zapravo, izvući deblji kraj, ne zna se... Zna se samo da je lopta prebačena medjunarodnoj fudbalskoj asocijaciji i da će se u dvorištu Mišela Platiniji odigrati taj meč u kome biti određen pobednik: Englezi ili mi...

Do tada mi preostaje jedino da u celosti prenesem tekst mlađanog niškog istoričara P.D. koji je na svoj način govorio o ovoj temu: „Srbi su rasisti. Srbi su otimali crnce iz Afrike i, potrpane u potpalublje, vozili ih u Ameriku, da rade dok ne umru od batina i iscrpljenosti. Srbi su popločali Indiju leševima zbog Sepojske bune. Srbi su iscedili Indokinu do poslednje kapi krvi. Srbi su namerno širili zarazne bolesti među Aboridžinima i Indijancima i tako ih desetkovali. Srbi su dali pravo glasa Aboridžinima tek 1967. Srbi su izvršili genocid u Tasmaniji. Srbi su pustošili po Kini za vreme Opijumskih ratova, boreći se za prevlast na narko-tržištu. Srbi su pljačkali po Atlantiku, zaklanjajući se iza povelje  koju im je izdao njihov kralj (The Letter of marquee). Srbi su klali svoje susede po Škotskoj i Velsu.

Srbi su namerno izazvali Veliku glad u Irskoj (1845). Moj deda je do pre neku deceniju imao crnce-sluge koje je povremeno (kad ga uhvati melanholija) bičevao. Tata mi se vozio na strani autobusa, rezervisanoj za belce. A, gospodin Stuart „Psycho“ Pearce je, kao i njegovi preci, oličenje fair-playa i gospodskih manira!”

A, pridržavajući se gospodskih manira u Bris’lu su se sastala dva Kosovara – Dači i Tačić. Nezvanično saznajemo da su, uz leblebije, dugo ćaskali o Pećkom pivu, pravivši plan da postanu novi Boro i Ramiz; dok se zvanično ne zna čak ni to da li su se rukovali ili nisu...

Rukovali se sigurno jesu Mrkonjić i Velja. I nakon što su jedan drugom oprostili “zlatiborske zore i mesečinu iznad mora Crne Gore”, ućutali se, jer su im, kako nezvanično saznajemo, šefovi zapretili da će uskoro amnestirati stanovnike kazneno-popravnih zavoda i kao pse s lanca ih pustiti na njim, pa ih ni stranačke straže iz Kragujevca, takozvana Verkova garda, neće moći odbraniti.

Nemogućnost odbrane desila se i u „prvoj zemlji sveta“... Zapitao sam se zašto se Klintonovoj toliko žurilo da dođe u Srbiju?! Ne, nije u pitanju Kosovo, niti frajeri Dačić i Nikolić, već prebacivanje na sigurno zbog prirodne katastrofe američkih razmera. Nezvanično saznajemo da se predsednik Obama sklonio u svemir, jer su snimci, koje mu je napravio Feliks prilikom skoka, pokazali da gore i nije tako strašno.

Strašnije su cifre o kojima se govori da su bile predmet mahinacija na Kosmetu. Ili bar obični ljudi u Srbiji misle da je to strašno. Funkcioneri sa Kosmeta ne misle tako. Oni su se skupili, osudili istraživanja i kako nezvanično saznajemo želeli da upute otvoreno pismo javnosti koje je sadržalo samo jednu rečenicu: „Nije strašno smo mi taj novac proneverili, nego je strašno to što ste na otkrili!“ Kasnije je na intervenciju nekih ljudi taj tekst otvorenog pisma odbačen i javnosti predočen jedan znatno duži i dosadniji. Mada je smisao pisma ostao isti.

I to je otprilike to... „To je to?! A gej parada“, neko će upitati. „Da, da“, odgovoriće premijer. „Gej parade biće. Biće u oktobru. U oktobru, biće u novembru. U novembru, biće u decembru...“