Pismo niškoj i srpskoj inteligenciji

Ne znam šta da kažem,a da se ne ponavljam.

Nikada nije bilo gore za život u ovoj mojoj Srbiji nego što je to u ovom trenutku. Uvek je postojala neka nada, mala ali topla i ljudska, da će zlo proći i da će život početi da dobija svoj smisao. U to se verovalo pre i posle sankcija, pre i posle ''Oluje'', pre i posle NATO agresije, pre i posle 2000.godine; verovalo se istrajno sve do skora. A onda, kao da je neko udario čep na prostor iznad ljudi, između njih i Boga, nestalo je osnovne ljudske vere. Niko više i ne stenje, nastupila je takva ćutnja da bi mudri Miloš Obrenović već pet puta rekao: ''POPUŠTAJ, POPUŠTAJ!''.

Prvi put je glad u Srbiji tako jasno i bolno izražena kroz brojeve da dođe čoveku da umre od srama. U ovakvoj Srbiji gladuje skoro milion ljudi! Stanovnik Niša dnevno u proseku potroši 0,5 evra - dakle, kupi jedan hleba. U tu masu ulazi i onih 200 dinara koje potrošimo na dve Coca Cole, ručak na koji je poslovnog saradnika odveo neki privrednik toga dana, pivo koje je popio u diskoteci neki pubertetlija... Situacija je, znači, više nego očajna, a mi smo svedeni na brojke koje još samo postoje u statističkom zavodu.

Ako se sada kao narod ne opametimo, nikada nećemo. Tu ne treba petljati Vlast, državnu i gradsku, jer narod čini grad i državu. Običan,svakodnevni čovek koji je deo mase koja se odaziva na NAROD - on može biti presudni faktor mogućeg uspeha.

Dakle, ako zamislimo da političara nema, ko preostaje? Inteligencija ovog naroda. E, od nje, od te inteligencije, treba očekivati rešenje ove nezavidne situacije. Zato ovo treba da bude poziv svim fakultetima, Univerzitetima, Rotari klubovima - dakle, svima onima koji se potpisuju kao srpski intelektualci - da se prisete slavnih predaka ovog naroda i da krenu njihovim putem. Sveti Sava, Miša Anastasijević (kapetan Miša), Đorđe Vajfert (između ostalog, osnivač 22 dobrotvorna društva za brigu o deci i ženama), Mihajlo Pupin i mnogi drugi ulagali su u svoj narod tj. u njegovo očuvanje, bez obzira ko je u datom trenu imao političku vlast u Srbiji.

Dajte projekte, ili ako ih nema osmislite ih, kako da se ljudi sačuvaju, kako da nam Niš i Srbija budu jači i bolji, da ne živimo u 21. stoleću samo na papiru a po uslovima u 19.stoleću.

Da znam da napravim od jednog evra dva, bio bih ekonomista. Znajući da postoje oni koji to umeju, pišem ovo pismo najpre niškoj inteligenciji pa onda i srpskoj. Ko zna, možda i upali.