Pravo na istinu
Autor
Istoričar, pesnik i publicista
U sred predizborne trke ”kad mu vreme nije” pojavili su se zahtevi za rehabilitacijama Dragoljuba Draže Mihailovića i Milovana Đilasa. Kao što se očekivalo, bilo je dosta ljudi koji su bili protiv ove inicijative.
Oni su bili i protiv rehabilitacije Dragiše Cvetkovića, Slobodana Jovanovića, kneza Pavla Karađorđevića. Nekako se stiče utisak da bi svi voleli, izuzev podnosioca zahteva, da se ostane pri ranijim odlukama kojima su svi nabrojani svrstani u loše momke. Pravo na istinu, na taj način, polaže samo jedna strana.
Kada se kaže da je ovom narodu potrebno pomirenje sa samim sobom, izgleda kao konstrukcija reda radi što svakako nije. Razapet između sećanja na građanski rat 1941-45 i ovaj noviji 1991-95, u kojima je bilo pobednika ali ne i moralnih, između mogućeg ulaska u NATO koji je prethodno pobio preko hiljadu stanovnika Srbiji i poprilično je srušio, podeljen na one koji jesu ili nisu za Kralja, na one koji su za ono pre ili posle DOS-a, nerealno priželjkujući bolji život kakav je imao u jednom periodu, srpski narod potpuno obezglavljen i premoren svakodnevnicom živi kroz prisećanja o ”onome nekada” čega više nema.
Partijski sud je 1946. odlučio da je Dragoslav Mihailović odgovoran i za ono što jeste, i za ono što nije. Tada niko nije demonstrirao pred zgradom Suda. Danas, 56 godina posle te presude, istomišljenici onih koji su sudili smatrajući da jedino oni imaju pravo na istinu, protestuju ispred suda zastupajući svoju istinu, baš kao i pripadnici i simpatizeri Ravnogorskog pokreta. I oni imaju svoju istinu. A, istina je samo jedna i ona je u Sudu.
Treba se podsetiti činjenice da je 1953. Aleksandar Ranković obnovio sudski proces poznatiji pod imenom Solunski proces (1917) kojim su Dragutin Dimitrijević Apis i ostali osuđeni zbog navodnog pokušaja atentata na kralja Aleksandra I Karađorđevića. Kada su ga pitali zašto otvara ovo pitanje, odgovorio je: ”Zato što svako ima pravo na fer suđenje. Možda ni mi nismo baš uvek bili u pravu”. Apis i drugovi su na tom suđenju oslobođeni optužbi.
D. Mihailović i M. Đilas imaju pravo na istinu i to je nešto što ne bi valjalo da im se oduzme. Mnogi su zvanja i funkcije stekli prežvakavajući priču koju je trebalo da čuju oni koji odlučuju o karijerama i treba pretpostaviti da će se baš oni najviše buniti, kao što to i čine, oni kojima su odluke iz 1946. i 1948. godine. Ako je moguće, daj da vidimo možemo li da užase građanskog rata ostavimo za sobom, da se ujedinimo i krenemo tamo gde se od nas očekuje jedinstvenost.
Inače, džaba smo krečili.
Komentari
Poslednji komentari
petar japipevic
22:44 // 2. 4. 2012.
Po podacima HRW, samo na teritoriji uze Srbije, stradalo je 200 civila, navode imenima oko 500 stradalih civila, od cega je manje od pola Albanaca. Pri tom, govore da su to samo podaci koje su mogli da POTVRDE i da je delimican uzorak, a da je po podacima i US i SRJ, broj stradalih civila bar 1,200 (kao i UNHCR), dok se najcesce procene krecu oko 2000, a idu i do preko 5000.
U svakom slucaju, radi se o jos jednom pokusaju Natase Kandic da minimizuje srpske zrtve, cak i jedan americki Human Rights Watch imenima ubijenih obara tvrdnju o 187 stradalih nealbanskih civila u Srbiji.
Marko Velickovic
13:44 // 3. 4. 2012.
Gde su ti podaci US i SRJ? Hajde da ih jednom vidimo. Lepo si rekao, HRW navodi imena. Ima li neko drugi da navodi imena?
kutuzov
11:43 // 1. 4. 2012.
U tekstu i komentarima g.dina Ozimica ima argumenata i za i protiv rehabilitacije ali sam misljenja da je u svim ovim preturanjima po dogadjajima i ljudima svako hteo da prigrabi svoje mesto u istoriji kao osoba koja je "ispravila nepravdu".Sad kada nema savremenika i direktnih ucesnika dogadjaja na bilo kojoj strani,lakse je upustiti se u tu misiju jer je snaga argumenata u broju zagovornika neke od opcija koji su u poziciji da glasnije iznesu svoj stav.Srbi su narod poznat po nasusnoj potrebi ka podelama tako da ga ni ova "istina" nece promeniti i ujediniti jer primera za to u proslim vremenima je mnogo i suvisno ih je nabrajati ali je jedan primer i postojanje Apisa , bele i crne ruke koje je naveo g.din Ozimic.Rehabilitacija bi samo doprinela jos vecim podelama jer bi jednima dala argument za jos agresivnijim nastupanjima a drugima nebi promenilo misljenje vec bi to bio jos jedan pokusaj revizionizma i ozivljavanja fasizacije i sklanjanaja zemlje sa spiska antifasistickih drzava .
Laura Milivojevic
21:12 // 29. 3. 2012.
Sve je to lepo, jos samo kad bi ovdesnje sudove, ove koji su pokrenuli tu travestiju i autora ovog teksta istina zanimala, pa bog da nas vidi. Sve njih komplet naravno nista od toga ne zanima, nego su se vec opredelili, a sd im treba ćaga da svoju "istinu" ozvanice. Oni naravno znaju da je ta njihova "istina" lepa - čvrsta, meka i dobro upija. Ali ih cak ni to ne zanima. Vazna je samo The Istina.
21 vek. Oni ce u EU. Zalosno.
Nebojsa Ozimic
08:53 // 30. 3. 2012.
Laura, na osnovu čega ste Vi zaključili da me isitna ne zanima?
Мики Савић
22:53 // 30. 3. 2012.
Извињавам се на мешању. Немој се љутиш, ја мислим да је закључила по твом осмеху на овој слици и по томе што си историчар, а они и истина су стално у свађи!
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.