Slučajnost nalaza

 U poslednje vreme, dosta se govori o antičkom Nišu, Konstantinu Velikom i značaju samog Niša u tom periodu. Sama činjenica da je Niš, prema nekim mišljenjima, u Konstantinovo vreme imao između 10.-20000 stanovnika dovoljno govori o političko – ekonomskoj snazi ovoga centra Gornje Mezije. Broj hramova podignutih za vreme Konstantina nije nam poznat ali je najverovatnije, što je karakteristično za Konstantinovu vladavinu, bio velik.

Kada je 448.godine vizantijskiputopisac i diplomata Prisk prolazio kroz Niš, sedam godina nakon njegovog razaranja od strane Huna, zapisao je sledeće:''...nađosmo grad sasvim opusteo, pošto je do temelja bio porušen od neprijatelja. U ruševinama hramova bili su neki ljudi koji su se tu zadržali zbog bolesti.''

Podatak koji ovde Prisk navodi – da je u razrušenom gradu bilo hramova u kojima su se neki ljudi zadržali zbog bolesti – izuzetno je važan.

Ovo svedočanstvo ide u prilog pretpostavke da je Nais, kao episkopski centar, imao hram ili hramove koji su bili posvećeni lokalnim hrišćanskim mučenicima, naročito poštovanim u ovom gradu.
Arheološka istraživanja Niša i okoline u 20. stoleću dala su više nego očekivane rezultate, dajući nam sliku jednog jakog, ekonomski, verski i politički snažnog centra Gornje Mezije.

Jedini nama poznati hramovi koje je Prisk mogao videti i opisati nalaze se na desnoj obali Nišave, uže poznatoj kao Jagodin-mala. Tu je na lokalitetu ''Grčka njiva'' februara 1933. otkriven temelj hrama iz 4. stoleća. Veličina ovog hrama nije bila mala: sam hram bio je dug 24,35 m, širok 10,40m. Ulaz u hram bio je na zapadnoj strani između dva mramorna stuba, od kojih je ostao postament jednoga; razmak između njih iznosio je 3 m.

Još većih razmera bio je hram koji je, kao i prethodni, otkopavan 1933.godine: deo koji je do tada iskopan bio je širine 22 m. Prema ostacima i ovaj hram je smešten u 4. stoleće. Usled velikih bombardovanja u Drugom Svetskom ratu i poslovične nebrige sa kojom su se nove vlasti odnosile prema ovoj sredini, nijedan od navedenih hramova nije sačuvan.

Najveći broj grobnica na teritoriji Niša identifikovan je na užem prostoru Jagodin- male (desna obala Nišave do Pantalejske crkve , nešto iza ''Niteksa''). Samo na lokaciji današnjeg ''Niteksa'' identifikovane su sredinom prošlog veka tri grobnice od koji se u jednoj nalazi kotao dok su ostale dve urušene.

U periodu od 2003. do danas otkrivene su, ponajviše slučajno, četiri grobnice.

Zbog gustine naseljenosti ovog prostora, svako iole ozbiljnije očuvanje grobnica je nemoguće. Ali, sama činjenica da je na prostoru današnje Jagodin male identifikovano postojanje dve crkve većih osnova i oko šest grobnica, jasno ukazuje na značaj koji ovaj deo grada ima u široj kulturi Srbije.

Ukoliko se slučajni nalazi u Jagodin mali povežu sa martirijumom (kod Jagodinmalskog mosta) i Gradskim poljem na kome se skoro izvesno nalazi Konstantinova palata dobiće se jedna celina koja, na svoj način, govori o antičkom Nišu.