Dekultivisanje

Sve češće razgovori sa mojim dobrim prijateljem, inače odličnim poznavaocem medijske problematike, počinju→traju→završavaju se razgovorima o „medijskoj drogi“ - „Farmi“.

Uzalud potrošeno vreme, odmah ću priznati.

Ali, ne budimo neiskreni. U vozu, čekaonici, autobusu, kancelariji, fakultetu... tema je ista: ko je kome sinoć j...piiii prvi red na sahrani? I tako već tri meseca!

Srbija je polarizovana na fanove Miloša Bojanića i Firčija. Ljudi unose svoje emocije, stavove, braneći jednog ili drugog. Unose, što je posebno zanimljivo, i pare za glasanje koje, kako bar sami kažu, nemaju ni za osnovnu potrošačku korpu?!

Reče mi prijatelj, da dve trećine Srba ispred malih ekrana dnevno provede više od deset sati. Ta količina slobodnog vremena i pasivnosti prosečnog gledaoca, pokazatelji su da nešto debelo ne štima. Gde? E, pa to je pitanje na koje i psiholozi više ne nalaze odgovore.

U ovakvim situacijama, obično se setim reči oca Tadeja: „kakve su ti misli, takav ti je život“. Pa onda krenem dalje da tražim odgovor. Na to mišljenje je neko uticao verovatno. Mediji, možda?

Onda bi bilo bolje reći: kakvi su mediji, takve su ti misli?! A onda se prisetim nekih fakultetskih lekcija, da je jedna od osnovnih funkcija medija obrazovna i kulturna. Nešto tu ne štima. Ako mediji kultivišu, zašto onda gledamo to što gledamo? Gleda se i te kako, jer je prošle sedmice jedna od najvulgarnijih epizoda „Farme“, oborila rekord u merenju gledanosti ikada! Pomutilo se i piplmetrima.

Kako je onda u našim glavama, kada gledamo najvulgarnije psovanje, gaženje svojih principa zarad opstanka, daždevnjačko menjanje boja tabora, plasiranje iskrivljenih vrednosnih sistema itd. Isticanje svetski poznatih marki na čarapama, majicama, naočarima... kupuju samopouzdanje i samovrednovanje pojedinih takmičara. Na ovome su, nažalost, sadržani i argumenti odbrane u žustrim svađama.

U devastiranoj zemlji poput Srbije, pelceri kao što je Miloš Bojanić, primaju se bez obzira na sve. Što je još gore, šire se brzinom svetlosti i guše zdrave stabljike. Guše, ono malo pupoljaka kulture i morala izniklih posle decenija zaprašivanja svakojakim otrovima, koji kako reče Bajaga u jednoj svojoj pesmi, „..nit’ se pije, nit’ se puši, otrov, ovaj ulazi na uši..“.

Suština sukoba Miloš vs Firči je u nesagledavanju razlika između demagogije i lažnog morala sa kojima gdin Bojanić jaaakooo dobro manipuliše i stvarnih vrednosti koje iz petnih žila dokazuje „bivši muž Marine PerEzić“. Sa druge strane, neosporna je činjenica da je Bojanić senior sam protiv svih, što Vox populi voli. Ali, taj isti Vox populi ne ulazi u analizu njegovih izjava koje se iz korena razlikuju od njegovog ponašanja.

Evo primera: kako neko ko nipodaštava druge kulture i narode, na sav glas trubi da ima 50 pari Hugo Boss čarapa i na imanju u Lisoviću ne izlazi iz majice Ralph Loren? Ruku na srce, ne vidoh na gdinu Bojaniću odelo „Prvi maj“ iz Pirota!

Ta demagoška fasada krije mnoge manjkavosti ali donosi glasove. A glasovi pobedu. A pobeda 100 hiljada evra! A 100 hiljada evra sve što je „vrednost“ za likove poput gdina Bojanića seniora.

Zatvorite oči, da biste bolje videli!!!