Crna rupa

Naučnici su ovih dana, uz pomoć mreže teleskopa, zavirili u tajnu kosmosa, uhvativši objektivom crnu rupu, što je presedan u poznatoj istoriji čovečanstva.

Nekoliko dana ranije, na jugu Srbije, na jednoj seoskoj sahrani, čulo se govorenje kako običaj nalaže da se puna plastična kesa pokojnikovih stvari mora sa mosta da baci u reku.

Istina, još se od drevnih Slovena, raskrsnice i mostovi smatraju mestima gde su umršeni odnosi ovog i onog sveta. Na raskršćima koja spajaju više od tri puta, po verovanju mogu se sresti nečastivi. Za mostove važi slična priča, pa su hrabre junoše nekada svoju kuraž pokazivale stojeći sami tokom noći na napuštenom mostu.

Sve i da su nam askurđeli bacali hrpu prtenih košulja i vunenih čarapa u reku, vekovima ranije reka je prirodne materijale umela da razgradi. Tada bi se običaj donekle mogao opravdati razumom.

Jedan se mladi sveštenik koji je na toj sahrani debitovao, još nije mešao u rušenje duboko temeljene paganske piramide čiji su predstavnici smatrali svakog ko bi se usprotivio, bogohulnikom i nesojem.

Drugi mladić je sprečio da se to desi, rizikujući da ga zajednica optuži za blasfemiju, a pokojnikove stvari su po pokopu odložene pored kontejnera.

U reci pored groblja, u dane posta, pržene morske ribe nisu se snašle da ponovo zaplivaju. Plovio je tek poneki ratluk, plastični tanjir i celofani od karanfila koje je razbucao vetar.

I tako gotovo kilometar.

I tako u skoro svakom selu na jugu Srbije, nezavisno od toga da li se o sanduk lupa flaša vina ili se kolje pevac.

Da ne ispadne da ja, Nikola, od Nebojše, Ranka, Stanka, Dragutina, Marka… želim da se ogrešim o običaje i verovanja onih što su živeli još pre nego što im je institucija zahvatila veru, voleo bih da se zna da nam je reka svima zajednički predak.

Dok se svi naši stari gnezde u ništavilu crnih rupa, reinkarniraju u zvezde ili na zemlju vraćaju kao vetar, zaboravljamo da se bavimo potomcima.

Koja nam vajda od crne rupe, kada nam supernove eksplodiraju tu pred očima, praveći prazninu u selima, u srcima i mozgovima.

Naučnicima što su usnimili galaksiju M87 i njenu G tačku zaista svaki naklon. Ali, dok ne nađemo novu planetu, gde ćemo svi kolektivno da se iselimo, puštajući ovu da potone, porazmislimo makar o tome da će ovde bitisati još bar onoliko generacija koliko u našim porodičnim lozama pamtimo.

Pa ako ni zbog čeg drugog, poštujmo svoje običaje onako da ne ugrožavaju druge, zbog toga što nas kroz crne rupe posmatraju oni koji su nam u amanet ostavili planetu.

U protivnom, običaje neće imati ko da nam nastavi.