Ispovest stranog plaćenika

Naučili su nas, u doba Slobodana prvokrunisanog od svoje loze, da postoji zemlja gde je svako ko gurne prst u oko trulom sistemu, na sigurnom putu ka najvišoj tituli koju kao državljanin Srbije može da dobije. Titula stranog plaćenika – dakako.

Dok se steže obruč oko majke nam Srbije, sav satkan od stranog interesa, narod se iz solidarnosti prema otadžbini, uhvatio za kaiš, pa steže li steže.

Ućutali se i oni najodaniji strani plaćenici, što gle čuda imaju petlju da popljuju i ove, i one prethodne i sve koji Srbiju vole toliko da su je satrli od ljubavi i sadistički pritegli oko vrata.

Eto su na scenu rušenja države, na mesto vernih i profesionalnih plaćenika, ovih dana došli pravi pravcati stranci. Strašno!

”Pa zar original stranci da nam snimaju zgradu srušenog Generalštaba?” pomisli jedan smušeni strani plaćenik koji je već repetirao kameru, ali ga preduhitrila dva Amerikanca i dve Ukrajinke.

”Zar nam trebaju belgijski novinari da rade protiv države? Ko da mi ne umemo!” pomisli drugi.

A jedan već osedeli strani plaćenik, sav naboran od tolikog…hm…od tolikog stranoplaćeništva, osmelio se da se zapita.

”Gde su to nestali novci? Zašto nam više niko ne veruje? Zašto BIA hapsi njihove, a nas mučenike jedva i da primećuje?”

Pa se prolomi glas iz mračne apsane:

”Ne tuguj strani plaćeniče. Doći će tvoje vreme opet. Njegovo veličanstvo Veliki Novčanik, ovih godina ulaže u Vladu Srbije. Gradi puteve i pruge. Investira. Doći će red na tebe opet, kada ovi proćerdaju poslednji strani cent. Strpi se. Do tad moramo da hapsimo i proterujemo prave strance. Mora valjda neko i o glavi da nam radi. A ti takav neugledan, više nisi kadar.”

A mudri Strani Plaćenik koji sedi promrmlja sebi u bradu:

”Tri milijarde nepovratnih sredstava u poslednjih deceniju i po su dali direktno državi? A nama tek mrvice sa stola. E, neće moći. Vreme je da se mi pitamo” zaključi on, shvativši da je Vlada Srbije najveći strani plaćenik, a da ništa manje strani plaćenik nije ni predsednik Vučić koji pred hiljadama mučenika otvara puteve, zamislite, ne od svojih para.

Pa mučeni Strani Plaćenik okupi svoju decu Strane Plaćeničiće i kaže im:

”Idite deco, idite iz ove zemlje i postanite pravi stranci. Nemojte da vas najplaćeniji među vama naziva izdajnicima! Vi svojim novcem pravite bolje društvo. On zida stećke i piše epitaf.”

I krišom gledajući sliku ”Seobe Srba” pusti najslaniju suzu, misleći na to kako je biti Srbin nekada značilo slobodu. I kako su tu lepotu od osećanja isprostituisali oni koji se Srbima zovu i koji su se uskopizdili jer im se uzdrmao tron. Oni što će za razliku od njega, mučenog plaćenika, jednom biti samo bivši i zaboravljeni paćenici.