Napredna didaktika

"U zdravom telu, zdrav duh" je jedna od najeksploatisanijih maksima kada je promocija sporta u pitanju. Danima se, evo, pitam, ima li zdravog tela i duha, ako nam je um do te mere zaprljan i okupiran dnevnom politikom, da su i bedemi sporta posustali i spustili gard pred sveopštom najezdom primitivnog skupljanja političkih poena, nisko i bez skrupula – uz pomoć dece.

Starofrancuska reč “desporter” i staroengleska “disport”, odakle potiče današnja reč sport, znači razonođenje, odmaranje, uživanje.

Sport u Srbiji danas je između ostalog i sredstvo kojim “silnici” zgrću finansijsku dobit kojom kasnije finansiraju svoje razonođenje, odmaranje i uživanje.

Neko bi zaključio da su se vlasnici fudbalskih klubova, košarkaških giganata i sportsko-mafijaških benefita vratili izvornom značenju reči sport, i svoju razonodu smatraju direktnim potomkom nekadašnje “hleba i igara” filozofije.

Pamtimo svi i vremena kada su sportisti potpisivali ugovore sa vlasnicima koji su svoje ratnoprofiterske karijere prali kroz “uspehe” svog kluba, iznuđivane više pištoljem u svlačionici, a manje dole na terenu.

Frazu “sa kim igramo?” zamenili smo vrlo uspešno sa frazom “protiv kog igramo?”, pa svrha sporta više i nije igra, nego protivnik. Na terenu, u svlačionici, na ulici, na splavu. Svejedno. Bitno da je protiv.

Politički podobne firme sa tribina, po jedan ubijeni vođa navijača na sedmičnoj bazi, “nemanje snage za borbu protiv huligana”, uglavnom su priče na koje smo hteli, ne hteli poslednjih decenija navikli.

Ali kad prljavi prsti, bogznakako finansiranih političkih stranaka, bilo naprednih ili nazadnih (premda se ove napredne malo više muvaju po medijima i novčanicima) zaigraju, pa pređu prag i zavuku se u nevine dečje duše, dužnost je da neko reaguje.

Kada je 1972. godine ženski fudbal zvanično priznat na Skupšitni FSJ, Ženski fudbalski klub “Mašinac” već je bio formiran, izborivši se tako za rodnu ravnopravnost, o kojoj nam danas često govore.

Kada je nedavno, u Gadžinom Hanu, Perica Krstić dozvolio da mu se fudbalski podmladak kluba “Mašinac”, ufotografiše sa dve zastave vladajuće stranke, sva liderska etika pala je u vodu.

Malo više od toga boli činjenica da su narušena dečja prava da budu deca.

Deca – to su ona bića što bezbrižno ležu i ustaju veseli, ne mareći za to koliki je BDP, kad će sledeći izbori i ko im je predsednik.

To su ona bića što bi da se igraju, da vole i da budu srećna.

TO NISU PIJUNI ČIJU ĆETE LOPTU DA BUŠITE PRSTIMA UMAŠĆENIM OD BUREKA SA DRŽAVNOG POSLA DOBIJENOG PARTIJSKIM ANGAŽOVANJEM!

Predsednici i potpredsednici, pedagozi, didaktičari, treneri, roditelji… ako im sada otmemo igru, pitam se, kakvi će to sutra ljudi postati?