U kolu je, nano, igrati milina

Gledam po drveću bolničkog kruga, sve u nadi da ću na video snimku negde ugledati Tasu Ticu. Zalud. I on je mučenik kanda odleteo. Daleko negde. Da se ne vrati. A ja, balkanski urođenik i dalje verujem da će se stvari nekad promeniti u Urnebesnoj tragediji u kojoj nehotice statiram. Zalud.

Pazi ovamo.

Zamisli prosečnog Nišliju koji se za Badnje veče prejeo posnog pasulja, pa omastio brk burekom kod Antona, a onda ujutru navalio na prase i špricer. U ponedeljak oglodao koske, sastrugao sarme sa dna šerpe i uz komentar da se malo ukiselila, pojeo svu novogodišnju rusku salatu.

No, vrag odneo šalu, pa se stomak uzjogunio. Nadimanje i dijareja. Izgleda da za pravoslavlje nije dovoljno da okačiš badnjak na tablicu i istetoviraš Vasilija Ostroškog.

Zašto ovo, Bože? pa prošla je ponoć kad sam zagrizo osminu sa sirom. I badnjak sam iz triput obalio ka istoku. Dobro, iz četvrtog puta. Al to je zbog komšijine rakije. Šećeruša.

I ovaj put prosečni Nišlija zaobiđe slavsku atmosferu svete Hipokratove ambulante, pa direktno iz hitne u Klinički centar. Prvo stari, pa novi.

Kad tamo, gle nesreće, opet slavlje.

"A šta je ovo sad? Rek'o sam od ponedeljka samo brokoli i nar". pomisli Nišlija dok mu se komad prekjučerašnje krtine još premeće po crevima.

"Samo da me ne ponude, samo to ne. Nee!"

Kad vidi sestru u belom mantilu kako na kockice reže sveže kuvane pihtije i peva "Hitnu sam pomoć dobila, sa drugim vreme ubila" Nišlija pogleda doktora u nadi da se sestra nešto prebacila, a doktor tu negde, nalik Nedeljkoviću iz "Žikine dinastije" i Voji Brajoviću iz "Tragedije" komanduje svitom.

Samo Tase Tice nigde. Odleteo. Zauvek.

"Doktore, boli me stomak. Mislim da imam trovanje", kaže Nišlija negde na potezu između starog i novog Kliničkog centra.

"Ne brini ništa", kaže doktor, "eksperti dolaze uskoro. Sad će C da te izleči", kaže mu doca.

"C vitamin?" pita Nišlija.

"Majstore, cepaj neku iz C dur-a", kaže nešto kasnije doktor plehanom orkestru, a vođa orkestra namigne. I krene veselje.

"Je 'l bolje? A? Kaži da ima malo bolje", kaže doktor. Al' Nišlija ništa, previja se na mesečini.

"Ne brini ništa. Samo da se uselimo i smeštamo te u najbolju sobu. Samo ti stani ovde pored basadžije", nastavi doktor.

I mučeni Nišlija, šta će. Po metodi "baba za dedu, deda za repu" uhvati se sestri za suknju, pa krene putem izlečenja tradicionalnim sedamosminskim ritmovima.

"Ko plaća ovo zadovoljstvo?", pita Nišlija.

"Osmehni se, ne beri gajle", odgovara doktor, pa bocne kocku pihtija i nastavlja prema novoj zgradi bez upotrebne dozvole. "Samo trupaj! Je l bolje?", nastavlja.

I Nišlija sav zbunjen napusti jedan bolnički krug i ostaje ispred vrata nove ordinacije. "Sačekajte da vas prozovu!", kaže mu doktor koji isplaćuje trubače i raspoređuje stvari po fiokama. "Mi ovde radimo, gospodine!", kaže doktor, ne prepoznajući više prosečnog Nišliju kome pasulj još igra sambu po crevima.

"Mi radimo, a vi samo kukate!"

"Ali doktore, mislim da imam trovanje", nastavlja dosadni Nišlija.

"Aman, čoveče!", odgovori doktor i zalupi vrata. "Sestro, prepišite onom dosadnom po jedan Leskovački zvižduk" na svakih osam sati.

Pa se trgnem iz noćne more i kažem: "Sreća pa se ovo ne dešava u mojoj zemlji. U mom gradu. Sve je samo ružan san".

I Tasa Tica će, siguran sam u to, nekad da se vrati. Možda ne dok sam živ. Al' nekad sigurno hoće.