-
Beskonačni narativni krug SNS-a
08:10, 8. 1. 2019.
Svaka bajka, na koncu, ima povratak u realnost sa eliksirom ili spoznajom. Spoznaja će za vladajuću felu, sudeći po sredstvima kojim se služe da određene korake u naraciji produže, za one koji bajku slušaju, biti kratka i efektna.
-
Čije su moje gusle?
08:12, 19. 12. 2018.
Takva je mantra svih ovih besnih lažova što bi da nas po svaku cenu zavade. Niti ko mari za gusle, niti ko za pesmu. Samo za svoje dupe usijano od trona, što ga brane bajonetima u tuđim rukama
-
Julijan Djupon i druge priče
10:18, 15. 11. 2018.
Onda na trenutak, razmišljajući o tome da nam se na proslavi veka pobede u Velikom ratu, u Parizu predsednik našao na magarećoj klupi, isplovim prema prošlosti, u vreme kada smo još umeli da imamo i poštujemo saveznike. I u dane kada smo po uzoru na saveznike, stvarali identitete kroz književnost, umetnost i arhitekturu, ne znajući da će nam ti uticaji kasnije postati neotuđivi deo identiteta.
-
Sezona bolesti
09:23, 1. 11. 2018.
Naši su preci pisci nekada lečili ranjenike. A onda su postali huškači. Naši su preci vojnici nekada branili druge od sebe. A onda idoli postali oni što su umesto ordenja, iz rata vraćali veš mašine. Naši su preci, časne vojskovođe nekada bili ministri vojni. Danas je ministar Vulin.
-
Kad Nišavom zaplovi brod
06:34, 17. 10. 2018.
"Izmaj se, mali, negde što dalje. Šta ti teško? Zamočaj napinjače i narogivače. Idi si". Džabe mi, ništa ne razume. Sve nekako misli - će si bude. Pa, zbog njega, ni ja ne mogu nigde. Čekam da mu bude bolje.
-
Solunci, Evropa i džez sinkopa
12:00, 24. 9. 2018.
"Nišvil" se završio pre nepuna dva meseca. U Nišu se već govori o narednom. Biće da pauza ne postoji, sudeći po tome da se u “Nišvilu“ već kuvaju ideje koje bi nadmašile ovogodišnji bogati desetodnevni program. A niška kulturna scena ponekad svojim improvizacijama i zaliči na džez.
-
Mesečak kulture
05:49, 31. 8. 2018.
Sve u svemu, avgust polako kupi prnje. Namazan od preplanulih butina, mirisa kokica sa dodatkom belog luka i ponekom rečenicom kako “grad baš živne“, vraća se lagano u svoj kolosek. A tim kolosekom, evo već par decenija, saobraćaju oni vozovi u kojima se sve manje čita. Ako i nisi ložač u lokomotivi, sigurno u vagon restoranu uz dupli vinjak smišljaš kako da preotmeš mašinu.
-
Četiri niška spomenika kraj reke
19:05, 15. 7. 2018.
Otkako je veka, spomenici su tu da nas podsećaju kako na ovom svetu nismo ni alfe ni omege , već samo karika u lancu večnosti. Kada dođu vremena krize, spomenicima i grobljima razmašemo se, češće nego argumentima, a onda ih musave i umazane od prerađene golublje večere, zaboravimo godinama, decenijama, vekovima.
-
Vlasta Gandi – vesnik proleća
09:02, 14. 6. 2018.
Reko bi neko da previše pažnje obraćam na niške skitnice, ulične pijance i društvenu marginu. Biće da je to zbog toga što ih u gradu Nišu, u poslednje vreme, ima sve više. No za razliku od moralne sirotinje, što se nakotila po kožnim foteljama i zgradama visokoplafonkama, ova se sirotinja još uvek služi duhom, koliko-toliko zdravim.
-
Bilo kuda, uz Radnički svuda
10:56, 18. 5. 2018.
Čestitam svom najboljem drugu, onom koji mi je davao utehu i onda kada sam dobrovoljno dajući krv, tražio školsko opravdanje da bih se našao na utakmici. Svom milom bratu koji je vikendom umeo i da me razočara i da me oraspoloži. Prijatelju koji mi je pomagao da zaboravim sve one “najveće i prave ljubavi“. Ortaka o kog su se otimali i ovi i oni. Čestitam mom Radničkom!
