Svilen gajtan

U Nišu je izgleda ponovo u modi „humani“ način uklanjanja političara. Njihova politička smrt se prvo nagovesti preko Vučićevih slobodnih medija a onda nadležni organi krenu po utabanim medijskim stazama. Svilen gajtan ponovo radi u Nišu.

Ovaj običaj, koji je u Otomanskoj imperiji uveo Mehmed Drugi, bio je potpuno legitiman za onoga vakta, koristio se jednokratno, a stupao je na snagu samo onda kada se sultan preseljavao na onaj svet.

Situcija sa niškim gajtanom je nešto drugačija. Niški gajtan je stalno zategnut, tako da više služi kao klopka, pa ko se upeca, upeca. Zato i ne čudi što su ponekad njegove žrtve i oni koji su ga postavili. Uostalom, princip je isti, bitno je samo da se ukloni svaka pretnja po vlast niških sultana.

Svilen gajtan kod Turaka je imao tu manu što je postojala opasnost gubitka Sultanove krvne linije, pa su zato neki Sultani ostavljali u životu po nekog od svoje braće dok se ne rodi prvi muški naslednik. U Nišu toga nema. Niška igra se igra do kraja. Pa kom opanci, kom obojci. Ovde se ne vodi računa o gubitku krvne linije. Naprotiv, uništavanje svih protivnika garantuje političko „DNK“ nasleđe.

Ali pođimo redom. Prvi svileni gajtan u novijoj političkoj istoriji stigao je u Niš početkom 1997. godine, kada ga je Nebojša Čović doneo iz Beograda i njime zadavio svog partijskog brata Mileta Ilića. Od tada je dosta vode proteklo Nišavom, ali svilen gajtan se nije selio iz Niša. Služio je svojoj svrsi i „opuštao“ se samo radi odmora pred nove važne zadatke.

Ali nije samo Mile Ilić osetio stisak ovako upredene svile. Svi dosadašnji predstavnici lokalne vlasti upoznali su ovu svilenu omču jer je ona naticana na vrat svih čelnika niških ekspozitura DS, DSS, G17 pa i nekih drugih. Igrom sudbine jedino je pomenuti Mile Ilić, na volšeban način uspeo da preživi a i dan danas mu odoleva.

Što se tiče vladajućeg SNS-a, njima ni svilen gajtan, koji je čvrsto u njihovim rukama, ništa ne pomaže. Oni ne znaju ni da ga postave gde treba, ni da ga zavežu kako treba, niti da ga namene kome treba. Oni više veruju u štap i šargarepu.

Pri tome se naivno nadaju da će od menija štap-šargarepa dobiti uvek šargarepu a da će štap završiti po glavi onog drugog. Ali problem je u tome što šargarepa još nije nikla pa onda sledi samo ono što je preostalo.

Kako drugačije objasniti njihov odnos prema najavljenom hapšenju jednog od njihovih čelnika, generala Momira Stojanovića. I on je očekivao šargarepu, a svedoci smo da mu je štap podignut visoko iznad glave.

Bez obzira šta ko privatno mislio o generalu Stojanoviću, ja ne mislim Bog zna šta dobro, gde su sada te moralne SNS gromade da se oglase - da kažu, ej ljudi, taj čovek je jedan od čelnika naše partije, taj čovek je narodni poslanik, taj čovek je predvodio našu vojsku u borbi protiv Nato agresije, mi ne priznajemo sudove nepriznate države, ne može to tako.

Niko ništa. Svi ćute. Neki se čak i raduju jer se smanjuje konkurencija na unutarstranačkim izborima. Ali ja ih opet podsećam, šargarepa još nije nikla.

Slično su se ponašali i pripadnici niškog SPS kada su nedavno uhapšena dva čelna čoveka njihove partije. Oni su tada samo izjavljivali kako vladajuća koalicija nije uzdrmana. Pa valjda u ovom životu ima i nešto vrednije od vladajuće koalicije i opstanka na vlasti.

Da ne govorim o najnovijem niškom specijalitetu - „Rijaliti smenjivanje“. Niš je ipak jedinstven grad. Ovde izgleda važi samo jedno pravilo - moraš biti poslušan ako želiš ostati na vlasti.

Ne znaju niški vlastodršci da što si poslušniji, to si lakša meta. Gde pravda ne postoji za sve ne postoji ni za kog.

Niški gajtan je i dalje u funkciji. Njegovi rezultati su vidljivi i merljivi, pa se postavlja pitanje ko u Nišu njime u stvari rukovodi.

Odgovora ima mnogo ali je najbliže istini onaj koji kaže da jedan kraj gajtana drže režimski mediji a onaj drugi, koji se zateže, drže režimski politički analitičari i samo se čeka komanda!