Atentat - naša privatna stvar

Juče, 12. marta, nekoliko stotina ljudi je tumaralo po dvorištu vlade ili po beogradskim ulicama. Ulazilo se i izlazilo iz zgrade vlade, polazilo ka Novom groblju iz Simine ulice, iz Krunske ulice. Vence su polagali Vučićeva vlada, pa Đinđićeva vlada, a neki su pred vencem stajali oba puta.

Među tim svetom koji stoji mirno na mestu atentata ili na mestu gde je Zoran Đinđić sahranjen, ima mnogo onih koji su posredno ili možda i neposredno učestvovali u njegovom ubistvu i onih koji su, sasvim izvesno, neposredno učestvovali u ubistvu stranke koju je godinama stvarao.

Ne samo zbog protoka vremena nego upravo zbog toga, ove godine je na Novom groblju bilo mnogo manje ljudi nego prethodnih.

Mnogi ljudi su godinama svakog 12. marta izlazili na ulice jer su na taj način želeli da pošalju poruku da se neće zadovoljiti činjenicom da su Ulemek i Zvezdan Jovanović u zatvoru, svesni činjenice da su oni povukli oroz, a da naručioci ubistva sede u svojim vikendicama, vilama, u zgradama raznih državnih ustanova.

12. mart nije i još uvek ne može biti dan sećanja na Đinđićev život, na ono što je uradio i što je mogao da uradi na Srbiju. To je sećanje na njegovu smrt, na atentat.

U lažno uzvišenim i tugaljivim izjavama koje smo juče mogli čuti, političku pozadinu atentata pomenula je, skoro jedina, sestra Zorana Đinđića.

I nije više stvar u tome da li će se jednog dana uhapsiti ljudi koji su naručili ubistvo predsednika Vlade Srbije. Stvar je u tome da te ljude više niko i ne juri.
Niko više posle smrti advokata Srđe Popovića policiji i tužilaštvu ne postavlja pitanje, a komisija koju je u izbornoj kampanji napravio Vučić i sam Vučić juče nisu imali šta da nam kažu.

Aleksandar Vučić nam je, doduše, poručio da ubuduće više ne smemo da se delimo. Ne znam za ubuduće, ali u prošlosti, ne tako davnoj, delili smo se na žive i mrtve, na ubice i žrtve, a on izgleda očekuje da i jedni i drugi stanu u kolonu iza njega i da budu članovi njegove zamišljene vlade nacionalnog spasa.

Dokle god se bude mislilo da je moguće mešati žrtve i ubice, neće biti ni spasa, a uskoro ni nacije.

U današnjem Peščaniku biće objavljeni delovi iz filma "Atentat - naša privatna stvar", koji smo prvi put emitovali 12. marta pre četiri godine. U emisiji će govoriti Vladimir Beba Popović, Srđa Popović, Vesna Pešić, Žarko Korać i Dubravka Stojanović. U snimanju filma nam je pomogla i glumica Mirjana Karanović.