Niš by night

Zamlaćivanje pričom o kosovskom „razgraničenju“ izguralo je iz javnosti sve ostale teme, uključujući i onu o „poklanjanju“ niškog aerodroma. To je zgodna situacija u kojoj režim može da krene u dovršavanje započetog zlodela i obračun sa onima koje vidi kao prepreku za konačno ostvarenje svojih planova. Prvo je pokušano smenjivanje direktora niškog aerodroma, Vladice Đurđanovića, a zatim je sam Đurđanović podneo ostavku na direktorsko mesto konstatujući da je preuzimanje aerodroma „iracionalno“ i da ne želi da učestvuje „u onome što sledi“. Novi v.d. direktor postavljen je u rekordnom roku – da bi „prenošenje“ aerodroma moglo da se sprovede do kraja, neophodno je da direktor prenese potrebne sertifikate na novog operatera – mada još uvek nije jasno ko bi to uopšte mogao biti (u Srbiji, nakon davanja beogradskog aerodroma u koncesiju, više ne postoji nijedno javno preduzeće ovlašćeno da se bavi ovim poslom.)

Za to vreme su u Beogradu gradonačelnik Niša Darko Bulatović i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović potpisali ugovor o prenošenju osnivačkih prava za niški aerodrom sa grada na državu. Ministarstvo je tim povodom izdalo saopštenje koje vrvi od neistinitih tvrdnji – o tome koliko je država dosada ulagala u niški aerodrom i kako su lokalna samouprava i menadžment aerodroma „molili“ državu da više investira. Koliko je menadžment aerodroma zadovoljan ovakvim rešenjem jasno se vidi iz već pomenute ostavke dosadašnjeg direktora, a koliko je država do sada uložila u aerodrom lako se može saznati iz odgovarajućih dokumenata (ukratko – smešno malo).

Gradonačelnik, očekivano, nije imao ništa da izjavi povodom potpisivanja ugovora. Na fotografijama sa potpisivanja vidimo ga u već čuvenoj pozi savijanja glave pred jačim. Da je nekim čudom pokušao da odbrani niški aerodrom od svojih partijskih šefova iz Beograda, gradonačelnik bi u tome imao punu i masovnu podršku svojih građana. Da se to kojim čudom desilo, opet nije sigurno da bi aerodrom bio odbranjen, ali bi gradonačelnik mogao da hoda uzdignute glave. Kao što znamo, to se nije desilo i sada smo tu gde jesmo. Uzdignuta glava je prilično težak teret, naročito za naprednjački partijski kadar.

Činjenica da je ugovor od ovako presudnog značaja za grad Niš potpisan ne u Nišu već u Beogradu, govori da su i gradonačelnik i ministarka sasvim svesni šta o njima misle građani Niša i na kakav bi doček naišli da su potpisivanje slučajno pokušali da organizuju u Nišu. To takođe pokazuje da dobro znaju šta rade i da to po svaku cenu žele da sakriju od građana Niša.

Ali ovo nije kraj. Već narednog dana poreska inspekcija razrezala je kaznu Južnim vestima – jednom od retkih niških medija koji je pratio aerodromsku krizu i koji redovno izveštava o brojnim marifetlucima gradskih vlasti. Da, u pitanju je ista ona poreska inspekcija kojoj je premijerka poručila da prekine dvogodišnji pritisak na malu redakciju ovog za Nišlije velikog medija, ako za tim više nema potrebe. Nakon ove premijerkine izjave inspekcija ne samo da nije prekinuta već je intenzivirana. Iako nije nađen nijedan poreski prestup, inspekcija je na kraju iščačkala povod da kazni Južne vesti, primenjujući zakon o javnim preduzećima koji se na ovaj privatni medij po svemu sudeći uopšte ne odnosi. Sve žalbe su ekspresno odbačene i naložena je prinudna naplata koja će stupiti na snagu i pre kraja sudskog procesa. Premijerka se nakon toga još jednom oglasila, za nju već tipično artikulisanom izjavom – ako Južne vesti nisu zadovoljne, mogu da se žale. Doduše, nije dodala „upravi vodovoda“, ali to se podrazumeva.

Zahvaljujući Južnim vestima, Niš je dugo uspevao da se odupre medijskom mraku koji je prekrio mnoge druge delove Srbije (između ostalog i obližnje Vranje). Sada se mrak nadvio i nad Niš. Ima onih kojima je u mraku najlepše – u njemu se ne vidi ni otimanje aerodroma, ni paljenje automobila, ni nameštenje tendera, ni deložacije penzionera, ni samoubistva i prodaja bubrega očajnih Nišlija koji ne mogu da plate račune za struju. A ni gradonačelnikova pognuta glava.

Autor: Rastislav Dinić

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Peščanika, a preuzet je uz saglasnost autora.