Privatizacija haosa

U anketama u kojima se od ispitanika traži da navedu ko je najveći neprijatelj srpskog naroda Albance, Amerikance i Hrvate uskoro će zameniti kiša.

Ko god ovih dana živi uz neku vodu plaši se poplava. Pogotovo oni koji su prošlog proleća doživeli katasrofu. Možda je strah neosnovan, ali ih od tada niko ne obaveštava šta je preduzeto da se tako nešto ne ponovi.

Inače izgleda da novac nije najveća prepreka da se razni infrastrukturni objekti dovedu u red ili da se izgrade.

Na čuvenom srpskom Davosu na Kopaoniku se svake godine okuplja krem srpske političke, finansijske i estradne elite govorio je pre neki dan i direktor evropske filijale Banke za obnovu i razvoj u Beogradu i rekao da Srbija mora da ubrza infrastrukturne projekte jer čak, kako je rekao, 3,5 milijardi evra namenjenih Srbiji nije iskorišćeno.

Ako nam ti projekti trebaju a oni hoće da nam daju novac, onda problem može biti samo nesposobnost vlasti da nađe i organizuje stručnjake koji bi te projekte pravili.

Nije samo Predsednik države polupismen čovek koji služi za sprdnju jer misli da se na društvenim mrežama poruke ostavljaju tako što se telefonira. Izgleda da je državni aparat pun ljudi koji jednostavno nisu sposobni da smisle niša pametno i održivo što bi Evropska banka pristala da finansira.

Ova i prethodne vlasti su rasturile institute i fakultete, ukinuli im sredstva, namestili na rukovodeća mesta sve najbednije kadrove i sada očigledno nema ko da smišlja projekte a da pri tome makar trećinu novca ne prebaci na svoj račun ili račun stranke koja mu je posao dala.

Izgleda da Evropljani ne veruju toliko u Vučićevu borbu protiv korupcije koliko domaća javnost iako je i njih kao i nas nedavno ubeđivao da je rešio sve slučajeve 24 sporne privatizacije. A među njima su, da se podsetimo i privatizacija Luke Beograd, Pančevačke azotare, Novosti, Semderevske železare i C marketa. Taj spisak je odavno napravio Savet za borbu protiv korupcije, Vučić ga je prigrlio kao svoj i onda je uhapsio Miškovića i nekoliko desetina direktora i zatvorio slučaj.

Taj isti Savet za borbu protiv korupcije je ovih dana zauzeo mesto Omudsmana i postao nova najomraženija državna institucija predsednika vlade i njegovih saradnika. A povod je najnoviji izveštaj o vlasničkoj strukturi medija i modalitetima na kojima država, to jest vladajuće partije kontrolišu medije u Srbiji.

Naši današnji sagovornici su Saša Radulović, nekadašnji ministar privrede, sada predsednik pokreta "Dosta je bilo", koji je zajedno sa Miroslavom Milenović, našom drugom sagovornicom, godinama pomagao tužilaštvu i policiji da ispitaju na koji način su privatiozacije pretvorene u pljačku.

Sa Miroslavom Milenović, koja je i članica Saveta za borbu protiv korupcije, smo naravno razgovarali i o novom izveštaju o medijima.

Ali najpre o Vučićevom proglašavanju pobede nad 24 sporne privatizacije, odnosno njegovoj tvrdnji da je taj problem definitivno rešen.