Prst koji kruži

Već mesecima cela zemlja živi u ritmu Vučićevih histeričnih ispada povodom raznih stvari, skoro je svejedno kojih, poplava fudbala, plagiranih doktorata, košarke, drona, a evo, juče je doživeo omanji nervni slom zbog rezolucije Evropskog parlamenta povodom Šešeljevog povratka iz Haga.

To nije ni prva ni poslednja rezolucija ovog evropskog tela, za koje se ne zna čemu zapravo služi, osim da poslanici opravdaju svoje plate.

Međutim, u toj za nas zloglasnoj rezoluciji, Evropski parlament od Haškog tribunala traži da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu, od Srbije da se zvanično ogradi od Šešeljevih izjava od povratka u otadžbinu, a od samog Vojvode da prestane da priča gadosti.

Nikoga od ovih aktera ne zanima mnogo šta zahteva Evropski parlament, osim Srbije, što znači Vučića, koji u jednoj rečenici kaže da rezolucija nije obavezujuća, da ne predstavlja praktično ništa, a u drugoj rečenici da se iza nje krije želja da se Srbija ponizi, da joj se nanese šteta, i što je najvažnije, preko te rezolucije najbolje možemo da vidimo, kaže, kako se oni odnose prema nama, šta stvarno misle o nama.

Nije precizirao ko su to oni. Valjda je mislio na Hrvate, ali i na sve one koji su za rezoluciju glasali, što stvar malo komplikuje.

Hrvatski političari iskoristili su Šešeljevo oslobađanje u predizbornoj kampanji, i kada već nemaju šta drugo da ponude, da podsete svoje birače na ratove devedesetih.

Međutim, sve to nije razlog da se uzvrati ovolikom histerijom. Pogotovo što je Vučićeva matična Srpska radikalna stranka za hrvatsko ratište mobilisala razne bolesnike i zločince.

Sudeći po premijerovim izjavama, hrvatski političari nisu izdejstvovali ovu rezoluciji zbog predizborne kampanje i ratne prošlosti, nego zbog toga što su ljubomorni na Srbiju koja će, kako je rekao, imati svetliju budućnost nego neki drugi u regionu. A on kao lučonoša ne dozvoljava da nas vređaju i ponižavaju.

Ponižavanje - to je postala omiljena reč u premijerovom vokabularu. Koristi je toliko često da je to ofirajuće. Ali u kojim prilikama? Zbog zastave velike Albanije na aviončiću, zbog ubistva fudbalskog navijača u Instanbulu, zbog neobavezujuće rezolucije Evropskog parlamenta.

A nije poniženje kada imaš najmanje penzije i plate u Evropi, najveću stopu nezaposlenosti u Evropi, kada ti ljudi ginu na pružnim prelazima, deca umiru u zapaljenim uđericama, pravosuđe ti ne radi dva meseca, a bubašvabe gospodare bolnicama.

U stvari, premijer je izabrao dobru reč poniženje, samo je promašio lokaciju sa koje dolazi. Nije to ni Tirana, ni Istambul, ni Brisel, to je mnogo, mnogo bliže.

Problem je što ovima napolju ne može ništa osim da povremeno sikće, što ga od svetle budućnosti 2017. deli užasna sadašnjost sa kojim ne zna da izađe na kraj, a želi to da uradi sam, kao svaki div junak.

Onda sve češće on i njegovi telohranitelji u Vladi i Parlamentu, takozvanim nezavisnim telima i medijima sav gnev usmeravaju prema grupama i pojedincima koji ne misle, ne žive i ne dišu u njegovom ritmu.

O tome smo, između ostalog, razgovarali sa našim gostima istoričarkom Brankom Prpom, piscem Sašom Ilićem i psihologom Žarkom Koraćem.