Bela nedelja

Kunem vi se pred ikonu od moju slavu, sv. Jovana Krstitelja, da od s'g pa na tam, ič od politiku neću pisujem. Neću bre da č'čkam mečku i močam uz vetar, ću si ćutim. Znajem si ja ubavo da toj neje l'ka rabota. Ako ti iskaš da batanjuješ politiku, politika neće bataljuje teb. Politika ti je k'ko ovaj korona virus, k'd se s's njega zaraziš, ne pomagaju ni apčiki ni Džudžulejkino bajanje. Toj se leči salte u apsu ili na Bubanj.

Slušam ovoj zborenje što ovija dni ide po niški sokaci, pa si mislim ništo na ovaj moj pamet: "Gospode, k'k'v smo toj narod, za č's si ništo izmislimo i iznesemo za nikog čoveka, te pijanica, te švaler, te lopov . Poganija narod pa toj ti je. Eve, onomad izneli k'ko su Nišlije slavili rođend'n na prisednika i nosili mu štafetu. K'ko su se ukačili na vr' Kale, zapalili golem oganj da se vidi č'k do Beligrad, mandali s's barjaci i čaršavi i pojali mu pesne na amerikanski i ruski. K'ko su u kutije nosili štafetu do opštinu i da je sve ličilo na 25 maj, s'lte što što s'gšnji gradonačelnik i ovaj što se gotvi da bidne gradonačelnica nesu bili u belo premenjeni i nesu trčali u kratke gaćke.

Još vikaju da su molili prisednika:

"Gosn prisedniče, molimo ti se k'ko na Gospoda, da ni ostaviš nikoga od ovija najpametni Nišlije za opštinsku skupštinu. Što si gi sve turaja i nabutaja na republičku listu, ti ubavo znaješ i ubavo zboreše da smo ti mi Nišlije tupav narod i da od nas neće vidiš golemu fajdu. Sećaš li se g. Prisedniče da si moraja i tutora ni turaš. Ruke će ni isečeš ako ni uzneš ovuj trojicu-četvoricu, što si gi turija na listu. Toj je najpametno i najučovno što imamo po Niš. Znajemo si mi ubavo da ti imaš golem merak na nas al' nesmo mi za skupštinu. Što će ti Nišlije, malko li su Beligrađani i Prečani?"

I takoj ide zbornje po kafane, po meane, po sokaci, ljudi se kunu da su toj videli s's svoji oči, da su čuli s's svoji uši, a bilo je ovakoj.

Dosadilo na Nišlije da slavu ovija amerikanski praznici od veštice i vampiri i rešili da si slavu Belu nedelju i Poklade, onakoj k'ko su njiovi dede i tatkovci dajma slavili. Istin je, ukačili su se na Kale al ne da poju pesne na prisednika nego da palu oganj, preripuju karavešticu, lamkaju jajca i prošćevaju jed'n na drugoga sve onoj l'ganje, karanje i s's lajna mazanje. A toj što se je čulo, neje bila pesna, toj je bila molba na narod da prošćeva na svi političari za sve ovej godine što ni gi izedoše belosvetske skakutke i ovija naši alamani.