K O N K U R S

Molim se na ovuj zajedničku konkursnu komisiju od braću, drugovi i gospodu, da me turu za direktora na jedno niško javno preduzeće.

Vika mi ovaj moja žena si i domakica: "A, bre, ćorčo, ćoravi, vidiš li koj sve neje bija direktor, i kuso, i repato, i ćoravo, i sakato, s'lte ti će cel' život da lepiš plakate i mandaš s's motke od transparenti. Dvajes godine se utepuješ s's politiku, sve partije si promenija, a fajdu nesi videja".

Ono, istin je, prvo sam se pisuvaja u socijalisti. Maja se po mitinzi, lepi plakati, poslednju parku dado za preporod na Srbiju, nosi barjaci, čepati se k'ko selski birov: „Živeo Sloba i njegova si domakica.“ Č'k na Gazimestan sam išeja, a u Beligrad na kontra-miting, jedva živu glavu izneso, sve me utepaše s's onuj dršku od transparent što ga još iz Niš poneso.

Ništo ne pomaga, izgubimo na izbori. Što ću prajim, icepi knjižicu od partiju, frlji Slobinu sliku iz šlajpik, vika dva-tri d'na po Niš: “Dole, crvena bando"", pa pravo kude radikali.

"Braćo", razvika se još od vrata, "vaš sam! Od k'ko sam se rodija, još od malečko imaja sam merak na vašu partiju. Pokojni deda, bog da mu dušu prosti, mi beše radikal i pradeda mi beše radikal, i tatko bi mi bija radikal, da u Titino vreme beše t'kva partija." Oni me počeše grlu, ljubu, udaraju po ramo i grbinu, svu mi prašinu iz dreške isčukaše.

"Aferim brate, alal ti semka, ete s's takvi ljudi l'ko će naprajimo Srbiju od Karlobag, Viroviticu i Ogulin pa sve do Solun", takoj poče zbori jed'n što ga vikašeju "vojvoda" na onija oko njeg', a oni s'lte tapšaju s's ruke i vikaju: "Usta ti se pozlatila".

I u ovuj partiju sam rabotija k'ko mogare, al' ič ne pomaga ,pa izgubimo na izbori. Od t'g sam se pisuvaja u turli turli partije, sve dok ne dođo do demokrati i tuj ga ametom zaubavi i toj onakoj transparentno i jevropejski.

Eve, gospodo, drugovi i braćo, toj vi je moj SIVI. Ono, istin je, nesam znaja što vi je toj SIVI.

Pitujem jednog mojega komšiju, Stavru Trtu vikanog Jelko Kacin, on je člen na nevladinu organizaciju "IL' JEVROPA IL 'LADNA NIŠAVA": "A bre Trto, što vi je toj SIVI?". A on mi vika: "Ti se, bre, komšijo ič ne razbiraš u ovija jevropski adeti, znaješ li k'kva je siva farba, onakoj k'ko na goluba gugutana, nit crno, nit belo, nego mešano. E, takoj da pisuješ od tvoj život, mlogo da se fališ, a od leganje u apsu, tepanje s's komšiju i švalerku da si ćutiš".

Mislim si ništo na ovaj moj pamet, mlogo pametan ovaj Trta, ne vikaju ga džabe Jelko Kacin. Koj znaje što bi od njeg bilo da ne zabatali čkolju i otide u političari?!

Za moju čkolju ič ne pitujte, s'lte mi javite u koje preduzeće će me turite za direktora da ja znajem koju diplomu da naručim.

A ja ve, braćo, drugovi i gospodo, neću zabrajim. Cele vaše familije do trećo koleno u moje preduzeće će primaju platu. Na rabotu će dolazu po raspored, ne svi u jed'n d'n, jer nemamo tol'ko stolice, a ne biva da se eksperti ljudi maju po hodnici. Sve vaše švalerke, s'gšnje i onej od lanjsku godinu, ima varkamo i poštujemo k'ko rod rođeni. Ima da se zabrani na direktori, zamenici, savetnici, šefovi i ostali, da gi štipkaju i pipkaju jer one su si vaše švalerke, a ne na preduzeće. Eve, kunem vi se u slavu moju, sv. Jovana Krstitelja, k'ko ću gi lično vodim čes i varkam poštenje.

TRAJKO PALILULAC, direktor od opštu praksu