Politika

Ja, Petko Nišavac, kunem vi se na ikonu od moju si slavu, sv. Jovana Krstitelja, da ću od s'g pa na tam, da batalim pisuvanje od  politiku. Što da č'čkam mečku, bolje da si ćutim.

Eve, koj znaje u čije će se čeze ukačimo i da li će teramo "migovi" ili onija amerikanski džipovi, što ni gi onomad pokloni Skot, s's sve rezervni delovi. Da se znaje, ovoj Skot toj si je ime na amerikanskoga ambasadora, takoj mu ga je kum daja. I iskam da se znaje, da ja tuj nesam imaja lošu premislu.

Ali jok bato, iskam ja da batalim politiku i da se kurtališem od njuma, ali ona neće da batali men. K'ko sabajle otvorim oči, još nesam ni slatko kusnuja, ni kafe srbnuja, ona se frlji na men i zgrabi me za gušu.

Iskočim takoj u avliju da me fati onaj jutarnji vazduk i da malko pomirišem ovoj cveće od turli-turli sorte, što ga je s's merak sadila moja si domaćica, k'd ete ti ga komšija Sotir, vika me preko plot.

"Komšijo, prim'kni se malko do plot, da ti ništo š'pnem."

"Mani me bre komšijo, znajem ti naraf, pa li iskaš da mi pričaš niki od onija tvoji mrsni vicovi. Znaješ li da se s'g za toj lega u apsu" - Vikam mu ja.

"Ma jok bre komšijo, k'vi vicovi. Drugo ništo iskam da te pitujem. Ti si učovan čovek, u pet države si živeja, na k'kvo će, nadokrajke, ovoj da iskoči? S's koga će se bre ortačimo, s's Rusi ali  s's Švabe i Amerikanci?"

"Lele Sotire, bataljuj bre tuj politiku, gledaj si kuću, domaćicu i dečicu. Koj te teb pituje briči li se vladika. Vidiš Sotire, s'g, ovija dni, tam na niku Jaltu, Amerikanci i Rusi pa će delu svet. E, t' g li će vikaju teb i men da ne pituju s's koga iskamo da se ortačimo. Ni ovija naši političari neće vikaju, s'lte će ni ispratu aber:

Braćo Srbi, od s'g pa natam, nema sedenje s's jedno dupe na dve stolice. Mi će vi kazujemo s's koga će se grlite i celivate, a s's koga će se karate i tepate. Toj vi je u krpče vrzano i od toj nema beganje. A vi pamet u glavu, koj ne iska da ljubi popa u ruku, nadokrajke će ljubi popadiju u dupe"

Ete, takoj reko na Sotira, obrnu se, pa si ulego u kuću.

Ja si ubavo znajem da je takoj od k'd je svet i vek i da će bidne takoj sve dok traji svet i vek. Tolke revolucije bre, tolke bune bre, tolki ustanci bre, i ništo. O

tidne Murta dođe Kurta i pa si je sve isto. S'g Kurte prvi jedu i prvi, da prostiš, jebu, a Murte gi merkaju i s'lte čekaju, k'd će gi zabodu nož u grbinu, pa da se oni pa vrnu. Vreme proodi, vrti se ringišpil k'ko na Pantelejski vašar, vrtu se Murte, vrtu se Kurte, č's jedni, č's drugi.

A NAROD ?

Narod je tuj da čorba bidne pogusta i da Murte i Kurte imaju što da jedu i što da jebu. Narod je tuj da raboti, da plaća porez i da ide u rat. Narod je tuj da gi pesne poje, da gi slike nosi, da gi tapša i s's ruke i s's noge.

Narod ima dobru dušu i kratak pamet, za č's ga pretupaš. Razudaraš se u bubnjevi, razduvaš se u trube, razmandaš se s's barjaci i on bataljuje i ženu i decu, i kuću i imanje i ćoravački trči da ga utepaju za kralja i otadžbinu, za Tita i partiju, za Boga i veru, za svetu zemlju, za ništo. Ič se ne razbira u toj što mu zboru političari, što mu zboru generali s's goleme mešine i s's dve-tri oke medalje na junačke grudi. Ćuti, krsti se, gleda u nebo dok ga popovi kadu s's tamjan, škropu s's svetenu vodicu i blagosiljaju za carstvo nebesko.