Zakonom na ljude

Septembra prošle godine su neki ljudi, protestujući protiv najavljene Parade ponosa u Beogradu, izašli na ulice noseći ikone. Sveci, pa i sam Isus, "visili" su iznad čela kolone, dok su slike svetitelja bile na grudima mnogih demonstranata.

- Jad i beda. Ikonama protiv ljudi! - prokomentarisao je tada na Fejsbuku teolog Ivica Živković.

Diskusija koja je usledila je samo pokazala da uvaženi teolog nije pogrešio u svom zaključku, koji se nije ustegao da javno iznese iako je sigurno bio svestan posledica toga.

Na stranu sama tema tog razgovora. Meni i dalje u ušima odzvanja druga rečenica prethodno navedenog citata.

Navodni vernici, koji navodno slede nešto što bi trebalo da su najviše životne vrednosti, religiju zasnovanu na ljubavi i toleranciji, a oličenu u liku svetaca koji su i sami stradali suštinski se boreći za istu stvar, tada su nosili ikone. Šta god da je trebalo da one predstavljaju - oružje, štit ili nešto treće, i dalje mi je često na pameti "Ikonama protiv ljudi!".

Malopre sam video groteskno pismo koje je opskurni predsednik niške Opštine pred kraj prošle godine poslao svojim sugrađanima.

Odgovorio je građanima koji su se pobunili protiv njegove odluke da im bez pitanja prekopa dvorište ispred zgrade. Ne sumnjam da je odgovorio najbolje što zna. Ne znam da li je pišući pismo stavio sebi na grudi ikonu ili radikalsko plavi bedž sa likom svog pravog idola, ali je građanima uzvratio koristeći i kao oružje i kao štit - zakon.

Zakonom na ljude.

Pozvao se Predsednik Opštine na propise koji jasno definišu koje je čije mesto, šta je čiji posao, da niko nije ni morao njih ništa da pita. Objašnjavao im da su se oni možda nešto pitali na izborima, ali da je to bilo to. Sada su tu da se povinuju, da budu poslušni, da ćute i puste njega da radi.

Odgovor je smišljao, u to ni najmanje ne sumnjam, spram onoga što zna i kako on to razume. Sve se svodi na viđenje srednjevekovne države za čije se granice na Karlobagu i Virovitici i sam glasno zalagao:

Država je vlasnik svega.

Građani su tu da rade i po potrebi ratuju.

Zakoni postoje da bi definisali prava Države i obaveze građana.

Državom i građanima vladaju oni koji su u tom trenutku najjači.

Nepotrebno je gubiti vreme i objašnjavati njemu bilo šta. On to, sve i da hoće, ne može da razume. Ne može da dobaci.

Odgovornost je svih što je dozvoljeno da majmun uđe u tenk. Sada, kada je već unutra, ludost bi bila učiti ga kako da vozi, kako da puca, a potpuno besmisleno objašnjavati mu da to i ne bi trebalo da radi.

Čak i da ne povuče oroz, izvesno je da će, makar iz radoznalosti, nagaziti papučicu gasa i motati volan levo-desno, sve vreme se keziti i oduševljavati šta on sada može.

Majmun je impresioniran osećajem moći koju oseća. Nije svestan da će tenk pre ili kasnije da ostane bez goriva, da se zaglavi, pokvari, a siguran sam da ima i majmuna koji bi i tenk uspeli da slupaju. Kada se to desi, majmun će samo da iskoči iz njega i otrči ka svom čoporu.

Možda ne zna da vozi, verovatno je i nepismen, ali majmun zna pravila svog čopora. Zna da tamo važi samo jedan - Zakon jačeg. Taj zakon nije zapisan na papiru, već samo u genima majmuna. Tako se i prenosi, tako i opstaje.

Za razliku od njih, homo sapiensi su se razvili dovoljno da su mogli da shvate da je zakone potrebno zapisati na papiru, a evolucija je pomogla i da shvate da je osnovna svrha propisa da ljudima bude bolje. Svim ljudima. A kada se ispostavi da zakon nije dobar, da bi ga trebalo menjati, tako da bi svim ljudima bilo bolje.

Samo, izgleda da niko nije razmišljao o tome šta će da se desi ako majmuni preuzmu stvari u svoje ruke. Šta kada majmuni počnu da menjaju zakone i koriste ih kao oružje protiv ljudi. Svih ljudi.

Tada će zakoni izgubiti svrhu koju su im ljudi namenili, a pitanje je trenutka kada će Zakon jačeg biti proglašen za Ustav.