Da li je suša-suša, a sneg-sneg?

Devet je sati, a temperatura 41  stepen, javljaju na radiju.

Visoke temperature, iznad 30 stepeni, obeležile su početak maja – neuobičajeno, a tek ove nesnosne vrućine i tropske temperature od preko 40 stepeni, koje, evo traju već duže vreme, karakterišu naše podneblje. Reke u okolini Kuršumlije – Kosanica i Banjska reka, presušile, a izvori u mnogim delovima zemlje – presahli.

Šta se to dešava sa klimom? Od čega i zašto se klima menja?

Došli smo dotle, da vremenske prognoze nisu samo predmet prognoza, jer smo se suočili sa najekstremnijim promenama u prirodi.

Prirodnim?

Prošla, 2011. Godina je bila najstrašnija godina po broju i intenzitetu tornada, cunamija, potresa, o čemu su nas mediji izveštavali kao o uobičajenim pojavama. Bilo kakva analiza uzroka i uticaja ljudskog faktora, nije dolazila u obzir, ali da nečega ima, pokazala je rasprava u Kongresu SAD, čak i glasanje o globalnom zagrevanju planete, o čemu smo zatrpani vestima, ali ne i o tome da se to veštački izaziva.

Nobelovac Al Gor, koji je nagradu dobio kao borac za zaštitu životne sredine, kaže o klimatskim promenama, da je klimatska opasnost realan problem, ali da se zna i kako ga rešiti. Klimatske promene nisu, po njemu, izazvane korišćenjem automobila, trošenjem energije...

Nuklearna era je počela četrdesetih godina prošlog veka (Hirošima i Nagasaki) i do tada je to bilo nešto najstrašnije što je čovek uradio sam sebi. Ali uporedosa tim, radilo se na razvijanju, ne manje strašnom oružju – oružju za masovno uništavanje: geofizičkom, tektonskom, elektromagnetnom, laserskom, metereološkom... nesmrtonosnom oružju.

Prisetimo se Vijetnamskog rata i dugih monsunskih kiša, Olimpijade u Moskvi, kada je kiša pretila čak i neodržavanjem Olimpijade, a onda Sunce, za sve vreme trajanja igara. Setimo se i bombardovanja naše zemlje 1999. Godine i pretvaranja kišnog perioda, u sunčani, radi bombardovanja. Naravno, sem potmulih prasaka i nagle promene vremena, uz neke tragove na nebu – imaglice, slične sirus oblacima, koji su posle izvesnog vremena nestajali, drugih dokaza nije bilo.

Suočavajući se sa ovim problemom, Ujedinjene nacije su još 1977. Godine donele Rezoluciju kojom se zabranjuje korišćenje klime kao sredstva za vođenje rata, a od Evropskog parlamenta je zatraženo, da se ovi „ekološki ekscesi“ tretiraju kao pitanja sigurnosti planete.

Posledice dugotrajnih visokih temperatura i suše, nanose velike posledice: nedostatak vode, smanjenje prinosa, uništena letina, vegetacija, požari ...
Ljudi koji se bave bezbednošću procenili su da su osim organizovanog kriminala, međunarodnog terorizma i drugih mogućnosti za velike tragedije, i oni izazvani klimatskim promenama, da su svi globalni i da su, ako ne svi, ali ono većina u vezi sa ekonomijom.

Da li se etika, humanost, solidarnost u cilju kontrole nad ljudskim i materijalnim resursima, zamenjuju idejom o tržištu i profitu kao vrhovnom zakonu?