Opasno po zdravlje!

Ombudsman je ugrozio zdravlje građana!! Ovu, čak i za naše prilike, neverovatnu „vest" je u poslednjih par dana prenelo nekoliko medija. „Vest" se odnosi na „akciju" ombudsmana koji je (pošto je utvrdio da se u Kliničkom centru Niš građanima Srbije, nezakonito i nepravilno, obavezna zdravstvena usluga većim delom pruža kroz tzv.„dopunski rad") preporučio Kliničkom centru da takvu praksu prekine.

Teza o „ugrožavanju zdravlja građana" je i „potkrepljena", i to vrlo „sugestivno" izjavom predstavnika Kliničkog centra da „otkako oni ne rade dopunski, građani na pregled čekaju četiri puta duže!"

Mislim ..... šta reći!? Osim da mi se povodom „raskrinkavanja" po zdravlje građana opasne aktivnosti zaštitnika građana nameće nekoliko pitanja.
Za početak - je li moguće, kako proizlazi iz izjave predstavnika centra, da je dopunski rad čak četiri puta efikasniji od redovnog? Ili je verovatnije da su pojedinci radeći sa državnom opremom u državnoj ustanovi mimo propisa svoj osnovni radni zadatak pretvorili u dopunski i naplaćivali iz javne kase uz platu koju inače primaju?

Zar ne bi bilo logičnije i bolje, ako su postojeći kapaciteti već nedovoljni, da je novac poreskih obveznika (umesto na dopunska primanja nekolicine stručnjaka), bio trošen za zapošljavanje novih lekara i tehničara, za kupovinu novih medicinskih aparata, i za stvaranje uslova da se redovan posao obavlja u redovnom radnom vremenu?

Zar nije očigledno bilo daleko racionalnije da se posao organizuje tako da ako je to privremeno potrebno radi i prekovremeno, a ne „dopunski"? Jer „dopunski" rad, mnogo više „košta" - i do 60 odsto tržišne cene zdravstvene usluge uplaćuje se zdravstvenom radniku koji ga je obavio.

Zar se može objasniti da su neki od lekara svoje osnovno radno vreme, za koje dobijaju punu platu, radili skraćeno, uz obrazloženje da im je radno mesto opasno po zdravlje, a za to isto radno mesto zaključivali ugovore o dopunskom radu, čak i po dva istovremeno. Zar isti rad može biti opasan u redovno ali ne i u dopunsko radno vreme?

Normalno je da Ministarstvo zdravlja nije dalo neophodnu saglasnost, koja je po zakonu uslov za organizovanje dopunskog rada. Normalno, jer propisi predviđaju da se saglasnost može dati samo ako zdravstvena ustanova svoj redovni posao obavlja u roku, odnosno nema listi čekanja. Ali je li normalno da kad je ipak organizovan, nije preduzelo ništa da spreči nezakoniti „dopunski" rad?

Dodatnu dozu perfidije u ceo slučaj unosi to da se niški pacijenti nisu osećali direktno oštećenim jer „dopunski rad" nije naplaćivan od njih. Za plaćanje dopunskog rada KC Niš potpisao ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje. Kako je takav ugovor mogao biti zaključen bez neophodne saglasnosti Ministarstva, posebno je pitanje. Ali jeste potpisan i javni zdravstveni fond, koji pune svi poreski obveznici, je tako pražnjen, zbog čega je Zaštitnik građana, između ostalog, tražio i da se novac vrati u Fond.

Smatram očiglednim da je svojom preporukom Zaštitnik građana tražio da se pacijenti (ne samo u Nišu, već u celoj republici) za novac koji plaćaju u fond obaveznog zdravstvenog osiguranja leče brže, pravovremeno i kvalitetno.

Ovaj post nisam ni pisao da bih kolegu branio od apsurdnih optužbi, već da bih odsustvom odgovora na gore postavljena pitanja ilustrovao u koliko apsurdnoj, opasnoj meri našoj javnosti, u vezi sa stanjem u našem zdravstvu, nedostaju informacije od prvorazrednog javnog značaja.

Tekst preuzet sa bloga Freedom of information B92, uz saglasnost autora.