Šokantno pismo iz Niša

Pre neki dan bio sam u Nišu. Konferencija u Medija centru, „radionica“ sa ovećom grupom novinara, emisija na TV 5, razgovori sa zanimljivim i ljubopitljivim ljudima i na kraju odličan roštilj kod Marjana. Kao i uvek kad posetim Niš – zanimljivo i prijatno sam razgovarao sa mnogim ljudima o različitim temama. O jednoj, izuzetno zanimljivoj, nisam, za nju sam saznao tek kasnije.

Naime, nakon ovakvih poseta obično usledi povećanje broja e-poruka koje primam. I ovaj put solidna količina e-poruka sa juga Srbije. I jedna, sa sadržinom u koju je zaista teško bilo poverovati - šokantna!
Evo je:
„Postovani gospodine Šabiću,
Pre svega, hvala Vam za sve ono što činite za građane Srbije.
Moj problem je sledeći. U sredu, 9. februara bio sam žrtva razbojništva - opljačkan sam, uz pretnju vatrenim oružjem u samom centru Niša (50-ak metara od spomenika Šabanu Bajramoviću koji se svakih par nedelja nađe u centru pažnje). Pošto ne pamtim kada sam poslednji put video policijsku patrolu (pozornike) na ulicama Niša, interesuje me da li je informacija da li patrola nije bilo isključivo zbog štrajka policije dostpuna građanima kao i da li su patrole obuhvaćene zakonski propisanim minimumom rada u trajanju štrajka.
Dodajem da je, pored mene, u sredu i četvrtak, opljačkano bar još jedanaestoro građana, svi od strane istog lica i svi uz pretnju vatrenim oružjem. S obzirom na to su se sva razbojništva desila u samom centru grada, verujem da bi prisustvo pozornika, ako ništa drugo, bar navelo pljačkaša da ranije prekine svoju “šetnju” za to veče i da bude manje efikasan (šest oružanih pljački po večeri, u osvetljenim delovima samog centra grada).
Ne znam da li je ovo u Vašoj nadležnosti, ali smatram da građani zaslužuju da znaju da se ovako nešto dešava kao i zašto policija nije obavestila medije o ovom slučaju, ni pre, ni nakon hapšenja pljačkaša u petak, 11. februara.
I još samo jedna stvar, nakon identifikacije, u petak, 11. februara u policijskoj stanici, pljačkaš je bio u prilici da vidi sve nas koji smo ga prethodno kroz zatamnjeno staklo identifikovali (ukupno nas desetak). Krivac za to je bio neko od zaposlenih u policiji ko je ostavio vrata kancelarije u kojoj smo bili nakon identifikacije otvorena. Da li je moguce bar napisati žalbu zbog ovoga kako im se slični propusti ne bi dešavali u budućnosti?
Hvala na izdvojenom vremenu i izvinite ukoliko niste nadležni za ovakve slučajeve.“

Iako je sadržina pisma delovala sasvim neverovatno, precizan i kategoričan ton nišlije koji mi ga je uputio govorio je suprotno.

Na adresu Policijske uprave u Nišu otišla su odgovarajuća upozorenja u vezi s obavezama koje i policija ima prema javnosti, kao i obavezama zaštite žrtava i drugih lica koje daju podatke važne za krivični postupak.

A napisao sam i jedan post na blogu B92. Na taj post, posredstvom nekih nišlija koji prate blog B92 reagovale su „Južne vesti“ i već sutradan tekstom „Nezampaćena serija pljački u Nišu“ - potvrdile informaciju.

Sada će niška javnost izvesno dobiti mnogo više informacija o pitanjima koja se povodom ovog događaja otvaraju. Ipak, na jedno pitanje, možda najvažnije, teško da ćemo dobiti pravi odgovor.

Čime se može objasniti to da serija oružanih pljački u toku samo jedne noći u centru bilo kog grada u Srbiji danima ostane bez ikakvog publiciteta?

Ničim, pa čak ni onim famoznim „da se spreči ne uznemiravanje javnosti“. Jer, problem s kojim se suočavamo nije ni samo niški ni samo policijski, i njegovo rešavanje uz ostalo podrazumeva upravo pozitivno „uznemirenje javnosti“.