-
Kako su ubili Beograd u meni?
08:46, 2. 12. 2016.
Ulazim u zgradu blatnjavih i mokrih nogu - teško je ovih kišnih dana na niškom asfaltu. Na njemu sam rođen, njime hodam, želim da kada dođe trenutak i moj prah bude razasut po njemu...
-
O Todoru Milovanoviću
11:40, 13. 11. 2016.
Da li moji najbolji studenti zaista imaju perspektivu samo u Severnoj Rajni-Vestfaliji ili u Merkatoru, gde su neki od njih radili duže od 9 godina kao promoteri deterdženata? Kakva je ovo društvena ambliopija, da li je moguće da niko ne želi da snažno, poput Zole uzvikne: "J’accuse".
-
Nikoga na Đinđićevom putu
12:52, 21. 10. 2016.
Koliko se sećam, merilo demokratije Abrahama Linkolna bilo je da ne želi biti rob, ali ni gospodar. Demokratija, onakvu kakvu je danas isporučuje Aleksandar Vučić, daleko je od rečenog ideala.
-
Kasarna Potemkin
10:58, 14. 10. 2016.
Kada je Grigorije Aleksandrovič Potemkin krajem XVIII veka osvojio inače puste oblasti oko Krima, naredio je da se u stepama naprave lažne kulise sela, doveo lažne seljane i stada da bi carica Katarina Druga, koja je tuda trebalo da prođe, pomislila kako pod vođstvom Potemkina taj deo zaostale Rusije neverovatno napreduje.
-
Nišvil kao lek za dušu
10:41, 12. 8. 2016.
Liči li možda Niš na Hefesta, da li je zaista tako ružan i grbav, da ga beogradska Hera, oličena u vrhu SNS vlasti tako nemilosrdno baca sa Vračara, umišljenog prestoničkog Olimpa, pa mu se posle još i smeje što je hrom?
-
U Srbiji je najveća stopa kancera
14:24, 5. 12. 2015.
Nekakva iracionalna pravda stigla bi sa saznanjem da je pšenica za pogaču umešenu za Jensa Stoltenberga požnjevena sa ozračenih južnosrbijanskih polja.
-
O Ahilu i kornjači
10:51, 9. 6. 2015.
Mada se čini da ministar zdravlja uvek može "stići" neku direktorku bolnice, makar ona bila i Specijalna kao ova u Sokobanji, izgleda da nije tako. Ministru Lončaru kao antičkom Ahilu direktorka Ljiljana Isaković neprestano izmiče iz ruku!
-
Šljive među Srbima
15:06, 10. 3. 2015.
Ima li nam spasa? Po ko zna koji put sam se uverio - društvo smo nespremno za bilo kakav dijalog i postizanje konsenzusa. Politiku posmatramo kao fudbal: navijamo, podržavamo ili vređamo, a da ni sami ne znamo zbog čega to radimo.