Zaradi prvi milion - evo i kako

Postoji ona priča „ne pitaj me za prvi milion“.

Kako u Nišu najlakše da ga zaradiš? Ukoliko nemaš firmu koja može na nameštenom tenderu da smakne više miliona, najlakše je da se zaradi milionska cifra preko sporta. Evo i kako.

Preko bilo kog sportskog kluba ili saveza u Nišu.

Dovoljno je da imaš dobre veze u vladajućoj koaliciji i u Sportskom savezu, preko konkursa koji je ove godine davao oko 400 miliona dinara može vrlo lako da se dođe do prvog miliona.

Naime u samoj komisiji sede ljudi koje bira Rodonačelnik, pa ako si ili dobar sa tim ljudima ili sa frakcijom unutar SNS-a koja je Rodonačelnikova, komisija za sport ti po apliciranju za program dodeli sredstva koliko se dogovorite sa tim čovekom koji ti je veza. Naravno, sve legalno(kao). Napišeš ti neki program po formularu, staviš neke troškove, priložiš neku dokumentaciju i taaa-daaa! Program ti neko progura, dodeli npr 1.5 miliona za neki „rekreativni program ili manifestaciju“.

Nije potrebno u stvarnosti ni da održiš taj program, niti da imaš stručni kadar, niti da taj program ima održivost, stručni smisao, da ima neku svrhu...

Što se tiče pravdanja para, to sve funkcioniše kako treba. Ti koji ti proguraju program, proguraju ti u Sekretarijatu i pravdanje. Sekretarijat umesto da se bavi strukturom troškova i da uz pomoć Sportskog saveza savesno obilazi klubove i gleda šta rade, oni se posipaju pepelom i objašnjavaju „to je do komisije“. Revizor utvrdi samo ulaz i izlaz sa računa bez ulaženja u to da li je to svrsishodan trošak, jer se oni bave računovodstvenim činjenicama a ne organizacionim. Pošto većina klubova i saveza nisu u sistemu PDV-a, podizanje para i pravdanje ne predstavlja nikakav problem, što zna bilo ko ko je ikad radio nešto u životu. Krug zatvoren, ti maznuo lovu, odužio se onima kojima treba u koverti ili kako već traže (neki su tražili da se uplati na žiro račun pre uplate iz grada).

Pored sramote koju predstavljaju svi u sistemu sporta u Nišu, građani ne znaju šta su prioriteti u finansiranju sporta u lokalnim samoupravama. U slici koja je poslata uz ovaj tekst pobrojani su prioriteti. Isti prioriteti su predhodnih godina bili finansirani sa 2.5-5% ukupnih para za sport u Nišu.

Taj isti zakon je napisan da bi se u gradovima i opštinama prvenstveno deca bavila sportom iz očiglednih razloga, a stručni kadar mogao da radi i zaradi od svog rada za koji je školovan.

Umesto toga imamo bar polovinu para za fantomske programe ili programe koji su po 10 puta više plaćeni od realne cene organizacije. Znači za decu je napravljen zakon o sportu a ne za Bandu!

Da ponovim, 400 miliona dinara će Niš dati klubovima direktno u kešu! Za Honde, veš mašine, televizore, deveričiće, šurnjaje, tetke, prijatelje, one iz istog tabora, trange frange...

A Nišlije ne vide u realnosti gde je povećanje od 50% u odnosu na prethodnu godinu.

Inače, ja sam dobro, a Vi kako ste... Oni su inače dobro... 400 miliona puta bolje, što reče „Dečka“...

Sada će klub u kome radim kao Volonter (VO-lonter) već 15 godina bez ijedne plate i radnog staža (proverljive činjenice) da bude još više kažnjen, ali dok nam deca dolaze u velikom broju, vole treninge i nas koji radimo, ostali mogu da na pljunu pod prozor i potruju kokoške. A svi ostali falsifikatori od klubova će nastaviti da Nišlijama treniraju i vaspitavaju decu dok se institucije ne mešaju u svoj posao a Političari u najgorem smislu te reči bivaju vizionari u sportu i nezaustavljivo srljamo u napredak...