Nema više Dženis

Svake godine sredinom avgusta u goste mi dolaze drugari iz Beograda, Novog Sada, Skoplja, Leskovca. Svake godine oni svoje godišnje odmore prilagođavaju tom vikendu kada niška tvrđava oživi. Svake godine se tih nekoliko dana živi na Nišvilu ili od Nišvila.

Svake godine hiljade ljudi nekoliko dana uveče napušta nišku tvrđavu punog srca i uzdignute glave. Svesni da su upravo doživeli nešto što ih u ovoj zemlji može činiti srećnim što joj pripadaju. Deo onoga što ih teši da je dobro što su ostali i nisu otišli u neke Australije i Nove Zelande. Niko nema dilemu da je tih dana svet smešten upravo na tih nekoliko stotina kvadratnih metara.

I ranije su pokušavali da zasene najveći kulturni brend Niša rečima: to je privatni projekat onog što se bogati od festivala. Pa šta??? Gde to, ali gde postoji kvalitetan kulturni proizvod, a da nije organizovan od privatnika i podržavan od lokalnih zajednica ili države. Pa gde je taj čuveni slogan javno-privatno partnerstvo o kojem nam svi trube pred izbore.

I svi bi hteli najbolji festival na Balkanu, ali da samo oni od njega zarade i imaju vajde. Ako ne mogu tako onda festivala neće ni biti. To vam je naše prokletstvo. Učmala južnjačka uteha da nema kulturnih događaja ako nema para.

Ne dragi moji, nema kulturnih mega događaja samo ako nema pojedinaca sa entuzijaymom da svom gradu priušte najbolje. I treba da zarade. To, po meni, nije sporno.

Ovoga puta se desilo nešto sasvim drugo. Neočekivano. Nisu Nišvil bacili na kolena drčni lokalni političari ljubomorni što oni sami nisu umeli ni festival rakije ili bureka pored Nišave da organizuju, nego beogradski mudraci, kulturni poslastičari, željni decentralizacije bede a centralizacije moći i novca.

Oni isti koji vam pod firmom: Pod ovim znakom ćeš zaraditi, serviraju instant lažnu kulturu za ogromne pare, ostavljene samo u njihovim i njima bliskim džepovima, ovoga puta vam bez potpisa i anonimno drže lekcije o tome šta je dobro za Vas. Šta je kulturno a šta je nekulturno. Šta je kič, a šta je umetnost. Isti oni kojima prepisivački Konstantinus Magnus, mega dosadni, nije smetao i isti oni kojima u oko nije upalo da njihovo "Znamenje anđela" nije na Steriji dobilo ni jednu iole vredniju nagradu. A sve za ogromne pare.

I sad im smeta što Nišlije imaju Nišvil. Kako ste se samo drznuli da imate najbolji festival u ovom delu Evrope? Ko je to Nišlijama dozvolio da bez našeg znanja slušaju Kendi Dafler, Inkognito, Osibisu ili Solomona Burka? Kako vam je palo na pamet da vam najveći gitaristi ili klavijaturisti džez današnjice klincima drže školice? Odakle vam ideja južnjaci da smete bar nekoliko dana u godini da se osećate svetski? Evo vam: Sanje Ilić, ali bez Nemanje Radulovića, Juga Radivojevića, rođaka Pavlovićevih, evo vam onih za koje mi kažemo da su kultura. Nema više to vaše ushićeno okupljanje u tvrđavi, mi imamo novac, mi određujemo šta vredi.

I neka niko ne dođe na taj beogradski džez festival, ili regatu u donjoj Jaruzi mi odlučujemo da im damo pare i šta je za Vas dobro. Mi vas branimo od drskog Blagojevića koji vas žive odra nudeći vam prvorazredne džez koncerte u vašoj tvrđavi, vama na nogama. No no... ne može tako više.

Hvala ti moćni Beograde. Zato Nišlije ajmo svi. Političari, podanici. Rokeri. Građani. Curice i dečaci. Roditelji koji želite da vam se deca obrazuju na bluzu a ne na Guči. Nišlije. Ajde da odbranimo naš Nišvil. Nije on Blagojevićev ni Pavlovićev. Ni gradski ni stranački. Naš je. I ako svaki Beograđanin dobije po glavi stavnovnika desetine eura godišnje za isprazne samo njima kulturne događaje, oćemo i mi makar crkavicu za naš Nišvil.

Na čelu kolone da bude Gradonačelnik, da pozove Ministra kulture i da kaže: pogrešili ste gosn Ministre, to mi je omiljeni kulturni događaj, mene i mojih Nišlija. A za njim i svi ostali. Ne dajete vi gosn Ministre Blagojeviću pare, i ne odlučujete vi šta Nišlije hoće i žele da slušaju. Vi nama dajte deo našeg novca koji vam u džakovima slasmo u Beograd. Sada da se odmah promeni odluka i da država sufinansira građane Niša, kroz Nišvil. Mi nemamo pare za kartu da idemu u Beograd na taj vaš džez festival.

Jedino tako može i mora. Zato ajmo svi, Perišići, Ilići, Jovanovići, Lapčevići, Rajčići, Simonovići, Jelenkovići, Pešići i svi ostali, ajmo svi. Nišvil se mora odbraniti.