Drugovi tračarajci i drugarice tračarajke

Kada nešto lupi o dno, često biva propraćeno zvukom „tup“, kao neoborivi dokaz da se do dna stiglo. Kada politički establišment jednog grada svojim delovanjem dođe do svojevrsnog dna, dešava se mnogo zanimljivija pojava. Umesto običnog „tup“ i tišine koja sledi nakon toga, političar doživljava kreativni nalet.

Činjenica je pak, da smo imali priliku da po prvi put u savremenoj istoriji Srbije (nadam se da me kreator ove ljupke sintagme neće tužiti za krađu autorskih prava) budemo svedoci ove pojave. Nova reč je otkrivena, i kreirana od strane jednog političara kome je postavljeno nezgodno pitanje.
Takođe, i mi, sumnjičavi prema vlasti, dobili smo izraz koji nas može karakterisati. Jedan pojam koji će uniformno obeležiti sve nepoverljive ljude koji ne veruju vlastima.

Novi pojam je - tračaraj, a ovi ljudi su - tračarajci.

Ko su tračarajci, i zašto je bitno prepoznati ih u svom kraju?

Odgovore na ova pitanja dobili smo od jednog insajdera koji već dugo participira u vlasti.

Tračarajci su ljudi koji nisu spremni da promene svoje tračarajske težnje u protivvrednosti od jednog sendviča. Ovo im je osnovna odlika i samim tim, predstavljaju izazov za onog ko ima želju da ih kontroliše.

Tračarajci su nepristojni. Ko pristojan postavlja pitanje o legalnosti odluka u gradskoj upravi? Ko pristojan pita o partijskom zapošljavanju?

I kada dobije potvrdu od samog protagoniste da je učestvovao u partijskom zapošljavanju, nepristojni tračarajac nastavlja da kritikuje taj potez.
Zar priznanje gradskog oca da je zaposlio člana svoje familije ne treba da bude prihvaćeno sa oduševljenjem? Prvo, zato što je priznao sâm (i time automatski otklonio svaku sumnju da je išta zgrešio), i drugo, ako imate u vidu činjenicu da je baš tada, baš za to radno mesto, postojala potreba za stručnjakom sa baš tom stručnom spremom i baš tim radnim iskustvom, a dogodilo se i da ne postoji potreba za konkursom. Slučajno se desilo.

Tračarajci, verovali ili ne, ne veruju u slučajnost kada je zapošljavanje u pitanju.

Kome su neophodni konkursi? Pa naravno, pogađate i sami, ovim tračarajcima. Tračarajci ne uviđaju da brzina donošenja odluka u modernom svetu od mudrih vođa zahteva da svoje odluke ne obrazlažu često. Da smo čekali svaki konkurs za posao, mislite li da bismo ovako nemilo srljali u progres?

Tračarajci vole da slušaju klasičnu muziku. Tračarajci nisu u stanju da uvide da je NIMUS zapravo suludo trošenje novaca, posebno ako imate u vidu spektakularni festival poput Belmužijade.

Pitam ja vas - ima li smisla organizovati ikakvu kulturnu manifestaciju ako nijeje moguće da u toku iste konzumirate hranu i piće? Kakav nečovek morate biti da od publike zahtevate da praznog stomaka sluša dela Betovena i Mocarta? Ni semenkarima ne dozvoljavaju da prodefiluju za vreme koncerta!

Neće sendvič, neće belmuž - nezgodan takmac.

Problem sa tračarajcima je što pamte neke stvari. Pa nemaju razumevanja kada neki funkcioner želi da otvori NIMUS, ovaj BEMUS, ovaj ipak NIMUS, isto kao što otvara neko autobusko stajalište. Još osuđuju uz podsećanje da je favorizovao belmuž umesto Baha.

Posao političara i jeste da otvara ono što su drugi gradili i stvarali. Nije posao političara da prati kulturne manifestacije u gradu, pa je samim tim, očekivanje da političar NIMUS ne otvori presecanjem vrpce dokaz malicioznosti ove kategorije.

Tračarajci i lažu. Ako vas zanima kada i kako lažu, pitajte političare na vlasti, oni su za tračarajce svojevrsni poligraf. Ali ne one koji su pohitali kod njih da im kažu da se nešto ne radi po zakonu, već one koji ne idu tračarajcima na noge.

Tračarajci vide problem u izjavi „Videćemo da li ćemo da uzmemo kredit. Možda ćemo da uzmemo, možda i nećemo. Videćemo...“ Kažu da nije grad indijansko selo, a gradska uprava nije vrač pa da vidi, i gleda u nebo, da li da se uzima kredit, već očekuju od institucija grada da nepogrešivo procenjuju potrebe za uzimanjem kredita.
Zamislite, ti ljudi sumnjaju u čuvenu metodu, u političkom životu Niša utemeljenu već nekoliko decenija, pod nazivom „Će vidimo odokativno“...

I ako je ova metoda do sada dala rezultate, tračarajce ne vide te rezultate.

Neće sendvič, neće belmuž, a hoće rezultate.

Gospodo tračarajci, osvestite se. Mi nemamo nameru da se povinujemo vašim tračarajskim zakonima. Mi smo sposobna skupina ljudi, koja ima ozbiljne rezultate iza sebe, i ozbiljne mandate ispred sebe. Pogledajte kako nam je grad lep, pogledajte kako sve cveta.

Prestanite sa vašim tračarajstvom, već nam se priključite.

Priključite se u ovom zanimljivom životu, životu punom slučajnosti, spontanih odluka, slušanja instinkta umesto pravila, kršenja pravila usled rušenja ega, presecanja vrpci i uzimanja kredita.

Ovo je život koji biste i vi mogli da živite. On je tu i čeka vas, samo molim vas. Prestanite sa tom glupošću. Sa tim tračarajstvom. 

Ovo je bila ispovest jednog političara.

Ostaje nam samo da budemo zahvalni. Pre svega za novu reč, a nakon toga i za iskazanu konstruktivnost, i otvorenu ruku pomirenja.

Prepoznatljiva je vizija u rečima ovog mudrog čoveka, i ako ima malo konstruktivnosti u tračarajskim redovima, oni će shvatiti ovu poruku.

Drugovi i drugarice tračarajci, ujedinimo se!