Zar vam nije bilo dosta?

Finiš je izborne kampanje. Na desnom krilu prodiru obećanja, jedan manevar, pa drugi, obećanja opet uspevaju da predriblaju sećanja. Sada naglo prebacuju loptu na levo krilo. Odbrana građana je u rasulu, dok levičari socijalnom pričom zbunjuju bekove građana, smanjene plate i penzije im totalno nestaju u mislima, sada su tu bilbordi plaćeni od tih plata i penzija... Levičari ubacuju loptu u šesnaesterac. Napetost dostiže vrhunac. Političari pokušavaju i jednom i drugom nogom. Šta će se desiti...? Neverovatno! Još jedan autogol građana. Iako se očekivalo da će konačno prestati sa praksom autogolova, desilo se opet. Zdrav razum na golu je savladan. Pa, da li je moguće?

Ovako bi možda izgledao radio prenos utakmice koju bi igrali političari sa svojim kampanjama protiv građana i njihovog zdravog razuma.

Da li je moguće da vas ne zabole, bar malo, ti sekundi na televizijama sa nacionalnim frekvencijama? Da li znate koliko to košta? Košta mnogo više nego novac koji skupljamo SMS-om za bolesnu decu.

Da li je moguće da njihovi bilobordi utiču toliko na ljude? Pogledajte u vaš novčanik. Temeljno ga analizirajte. To su vam bilbordi i crvenih, i žutih i naprednih, i patriota i evropejaca. To su vam bilbordi svih onih koji vladaju samo zato što ste im dali to pravo. Svih onih koji su vam oduzeli godine života, koji tek planiraju da vam potroše godine života...

Pa, Nišlije, zar vam nije ovo nesretno krpljenje predizbornih rupa, jedna velika logička rupa i ništa više? Da li je moguće da verujete u predizborna obećanja onima koji vam svaki put obećaju nešto više.

Pre nego što zaokružite broj na listiću, setite se samo svih onih fraza, svih onih bahatosti, svih onih trenutaka u kojima ste psovali i državu i aparat i sve ono što vam je u tom trenutku otežalo život.

Zar mislite da su vam političari do sada olakšali život? Mislite li da su oni sposobni da urade bilo šta kvalitetno za zajednicu? Nisu. Da jesu, do sada bi već nešto promenili. A da su pokušavali pa bili sputani, jednostavno bi rekli: "Ljudi, mi se borimo za zajednicu, ali eto sputavaju nas. Moralni čin je da bar ponudimo ostavke".

Setite se samo tog trenutka kad ide snimak direktno iz neke centrale partije, a oni dobrano zadrigli, u foteljama udobnim igraju, pevaju i slave. Igraju i pevaju jer su vas zajebali opet. I svaki put im uspe.

Zašto? Zato što je to jedina stvar koju znaju da rade. Da lažu ljude tokom kampanje, da lepe plakate, da obećavaju poslove, da rade sve ono čega se prosečan građanin stidi kako bi dobili podršku vas.

Politička kasta sekund nakon izbora se udalji od svog naroda. Što pre, da ne bi osećali zapahli miris neuspeha i beznađa međ koji su morali privremeno da se spuste. Penju se gore, u svoje oblake komfora, gde sa distance vežbaju svoje fraze ka onom sloju dole - Pa za to nema sredstava, pa mi smo tražili da se otpočne sa tim, pa naša je namera i to ćemo sigurno nešto, bla bla bla bla.

Čak se i ne trude više. Svesni da će svaku njihovu glupost, lopovluk i bezobrazluk prekriti bilbordi, umiveni spotovi, višemilionska kampanja, i sve ostalo što ide uz ovaj cirkus.

Obratite pažnju i na vremensku manipulaciju. ili tzv. selektivnost u gledanju na prošlost i budućnost.

U međusobnim obračunima, nesposoban na vlasti odgovara na kritike bivšeg nesposobnog na vlasti time što ga suočava sa prošlošću u kojoj je ovaj koji sada nije vlast bio nesposoban.

I time, on svoju nesposobnost prikazuje kao nešto već viđeno, ne toliko strašno, a razliku u odnosu na bivšeg ostvaruje isključivo u meri nesposobnosti.

Međutim, u relaciji nesposobni političar - birač, situacija je znatno komplikovanija. Nesposobni sada želi da umesto dela kojih nema, prikaže biraču budućnost. Da mu je naslika toliko dobro da će ovaj glasati, bez obzira na prošlost koja je očajna.

A zašto ovo rade? Zato što nisu nikada istinski položili račune biračima.

Pa oni imaju zajedničke poslove, oni se napadaju kada im to odgovara, oni prave od ljudi magarce i zajedno se smeju svemu tome.
E zbog svega toga možda je vreme da drugačije birate.

Glasajte za nekog ko nema profesionalne političare, ko nema retoričke genijalce, ko nema ljude koji su prošli izraelske škole PR-a, ko nema ništa što oni imaju.
Zašto?

Zato što kada uradite nešto normalno i korisno za svoj grad, ne mora da vam dolazi stručni tim spin-doktora iz Izraela i kreira vam kampanju.
Niš ima poštene i normalne ljude, koji su uspešni u svojim profesijama.

Viđaćete ih na internetu i na ulici. Njihovi nastupi neće biti perfektni, kampanje nikada neće biti megalomanske, njihovi ljudi vam neće deliti flajere u vrednosti od jednog obroka prosečnog Srbina.

Potražite na listama one koji neće raditi ono što svi ostali rade već 30 godina.

Birajte pažljvo ljude. Pogledajte liste kandidata. Pogledajte njihove biografije. Znate li koliko je partija objavilo biografije svojih kandidata. Pogodite...
Iza uspešnih političara stoje dela, a ne bilbordi.

Oni su planski formirali model političara. Političar je uglađen, lepo priča, ima odgovor na svako pitanje, upada drugima u reč, obećava, manipuliše, selektivno pamti, i neselektivno prima plate.

Tu njihovu suludu utakmicu u nenormalnom trošenju novca i gomili lažnih obećanja nemojte više ni igrati, ni gledati. Izaberite ljude koji umeju da rade i koji i bez bavljenja politikom imaju svoju profesiju od koje žive. Samo tako ćete biti sigurni da niste izabrali one koji ako ne pređu cenzus ne znaju šta će sa svojim životom.