Zbog Vučića nema slonova

Jednog dana, jedan stariji gospodin putovao je po severu Francuske lokalnim vozom. U jednom momentu izvukao je iz džepa fino rezbarenu tabakeru od slonove kosti. Ustao je sa sedišta, otvorio prozor od vagona i prosuo malo praška koji je zahvatio iz tabakere. Zatvorio je prozor i seo. Nedugo zatim je to uradio ponovo. Kada je istu stvar ponovio deseti put, jedan od putnika nije izdržao i upitao ga je:

Šta Vi to sve vreme sipate?

Prašak protiv slonova. Veoma pouzdano sredstvo, moj lični izum, odgovorio je vlasnik tabakere, kao da je jedva čekao da bude pitan.

Ali zaboga, pa otkud slonovi na severu Francuske?!, usprotivio se saputnik.

Pa to je zbog mog efikasnog praška! Zato ih i nema!

Ova naizgled zabavna priča, predstavlja suštinu, sada već sedmogodišnje vladavine Aleksandra Vučića koja je zasnovana na samo jednom mehanizmu - metodologiji predupredjivanja nepostojećih problema.

Vučić je ovu metodologiju usavršio da perfekcije.

On lično kupuje sisteme naoružanja kako bi se Srbija kao vojna velesila odbranila od rata, koji se nikada ne bi ni dogodio. On lično pošalje voz u vidu kotrljajuće crkve na Kosovo, lično ga zaustavi pre granice i tako spreči sukob sa kosovskim specijalnim snagama, do koga nikada ne bi došlo. On lično gradi i otvara fabrike, u kojima, opet lično zapošljava ljude da dirinče za crkavicu predstavljajući to kao jedinu mogućnost za spas od sigurne gladi.

On je lično izbegao nekoliko atentata, od gadjanja šljunkom u Potočarima do smrtne opasnosti od rashodovanog oružja iz rupe u Jajincima, iako nikada opasnosti nije ni bilo. On lično propagira dualno obrazovanje kao spas za preostale mlade u ovoj zemlji, stvarajući im navodno svetlu budućnost, dok im ustvari, budućnost uzima. On lično Srbima sa Kosova i Metohije, poput spasitelja poklanja zečeve, traktor i ženski jagnjad, koji mu se zahvaljuju u maratonskim živim TV prenosima. Samo ne znaju, da nikada ne bi ni i bili u takvoj situaciju da upravo on nije povukao sve državne institucije sa Kosova i Metohije 2013. godine.

On je opozicione političare proglasio nasilnim manijacima i kriminalcima, koji bi dolaskom na vlast prebili sve žene, zatvorili fabrike, ukinuli penzije i odžeparili preostalo stanovništvo, i samo njegov ostanak na vlasti spasava Srbiju od potpune propasti, koja se nikad ne bi dogodila. On je taj koji neće dozvoliti opoziciji da siluju žene, neće dozvoliti učesnicima protesta da razbijaju prozore na zgradi predsedništva, niti će dozovoliti nasilno rušenje držvnog poretka, iako se ništa od svega ne bi dogodilo.

On je otkrivanje falsifikovanog doktorata njegovog ministra proglasio napadom kvazi elite na običan narod, i krenuo u odbranu naroda, javno saopštavajući da elitu prezire, iako se napad nikad nije dogodio. On je svaku istinu koja mu ne odgovara proglasio udarom na njega lično i udarom na Srbiju, postavljajući sebe u ulogu natčoveka, koji je zemlju spasao od svih napada koji se nikad nisu dogodili.

Ne treba zaboraviti da će svaka misao, ako se sa dovoljnom upornošću usadjuje u svest, stalno potkrepljuje i zaliva, biti sve ubedljivija i stvaraće efekat realnosti. Uz sve njegove tzv. medije i držače mikrofona, ovo je nevidjeno lak posao.

I tako deo Srbije veruje da bi odlaskom Vučića sa vlasti nestale penzije i plate, putevi, fabrike, da ne bismo imali šta da jedemo, da bismo iste sekunde zaratili, da bi se na nas sručili svi državni udari i spoljne invazije, da bi opozicija tukla po ulici, upadala u institucije, pretesterisala RTS, zlostavljala žene i pljačkala po kućama, i da bi nestala sva radna mesta. I zbog toga su srećni. Jer su uspeli da izbegnu sve potencijalne nesreće.

Ono što ne znaju je, da nesreće ustvari ne bi ni bilo. I zbog toga veselo igraju na otvaranju deonice puta, srećni što su ih tu spontano dovezli, što su tako deci sačuvali posao, što će zbog toga dobiti penziju i što nema slonova.

Sva sreća, jer praha u tabakeri je ostalo još jako malo.