Nedođija na jugu Srbije

Prvi deo teksta "Nedođija na jugu Srbije", napisnog za BIRN, koji ćemo objavljivati u delovima.

Peter Pan je posetio Bujanovac i Preševo. Dečak koji nikada neće odrasti i živi u Nedođiji sa svojim plemenom izgubljenih dečaka sigurno se osećao kao kod svoje kuće. Ne morate da preletite iznad ovog dela južne Srbije da biste znali zašto. Od najnovije srpske vojne baze posađene u brdima da nadgleda region, preostaje još samo sedam kilometara vazdušnom linijom do granice sa Kosovom. Otud je i mnogim Albancima, Srbima i Romima koji žive ovde njihov dom Nedođija.

Naravno, Petar Pan koji je stigao ovamo prošle godine, zapravo je došao samo iz Novog Sada, glavnog grada severne srpske pokrajine Vojvodina. Njega i njegovu glumačku trupu dovelo je Koordinaciono telo, zvanična organizacija Vlade Srbije čiji je zadatak da tu očuva mir radeći na pomirenju sa Albancima u regionu i pokušavajući da im pomogne da se integrišu u politički i ekonomski sistem zemlje.

Rat u dolini

Gotovo pre jedne decenije, Preševska dolina, kako se često region neformalno naziva, balansirala je na ivici otvorenog rata. Rat na Kosovu završio se u junu 1999. i zona bezbednosti od pet kilometara u koji srpska vojska nije smela da kroči opasavala je ono što je tada bio protektorat Ujedinjenih nacija. A onda, u oktobru 2000. godine, posle pada Slobodana Miloševića, srpskog vođe iz ratnih vremena, pobuna Albanaca eksplodirala je unutar zone.

Pobunjenici Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, ogranka Oslobodilačke vojske Kosova, želela je ili da se poštuju prava Albanaca iz južne Srbije, ili, ambicioznije, da izazove sukob koji bi se završio otcepljenjem regiona od Srbije i ujedinjenjem sa Kosovom.

Iz podrške mladoj i neiskusnoj demokratskoj vladi Srbije, zapadne zemlje su reagovale brzo da bi joj pomogle da ugasi pobunu. U maju 2001. godine, srpskoj vojsci i policiji dozvoljeno je da se vrate u zonu bezbednosti, i, videvši šta im se sprema, pobunjenici su pristali na mirovni dogovor koji će okončati sukob.

U zamenu za amnestiju, obećanje bezbednog povratka 12.500 ljudi koji su pobegli pred sukobom, integraciju Albanaca u policiju i politički život, plus posvećenost ekonomskom razvitku kraja, pobunjenici iz Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovac su položili oružje. Tokom sukoba poginulo je njih stotinak.

Novi lideri Srbije želeli su da izbegnu greške Miloševićevog režima koje su dovele do gubitka Kosova. Ključni deo njihove strategije bio je formiranje Koordinacionog tela, koje se u početku bavilo bezbednosnim pitanjima, da bi postepeno preuzimalo i druge uloge, naročito ulogu tela koje kanališe fondove u južnu Srbiju da bi pomoglo ekonomski oporavak regiona koji je oduvek bio siromašan i etnički mešovit.

Od oko 90.000 ljudi u regionu, oko 25.000 čine Srbi, 60.000 su Albanci, a između 5.000 i 10.000 su Romi i ostali. Ali, obrazac prema kojem ove različite zajednice žive daleko je od jasno određenog.

Prema popisu iz 2002. godine, od 34.904 stanovnika Preševa više od 89 % su Albanci a samo 8.5% su Srbi. U Bujanovcu, od 43.302 stanovnika, nekih 54% su Albanci, 34% Srbi i 9% Romi i ostali. U Medveđi, koja je fizički odvojena od druge dve opštine, od svega 10.760 stanovnika, nekih 67% su Srbi, 26% Albanci i 7% Romi i ostali.

Do koje mere se u međuvremenu izmenila demografska slika ove tri opštine tek ostaje da se vidi i otkriće se u narednom popisu koji će se u Srbiji sprovesti naredne godine. Tokom prošle decenije, odlazili su i Srbi i Albanci. Veliki broj Albanaca otišao je u inostranstvo da radi, što su činili i pre sukoba. Mnogi su se iselili na Kosovo, od kojih je veliki broj kupovao kuće od Srba koji su posle rata napustili Kosovo Polje, predgrađe Prištine. Takođe, Srbi su potražili svoju šansu u drugim delovima zemlje.

Ovo je prvi deo teksta "Nedođija na jugu Srbije", napisnog za BIRN, koji ćemo objavljivati u delovima.