Burek kod Mićka je burék, ostalo je statistika

Ko kao student nije jeo, voleo i sanjao burek kod Mićka taj nije studirao.

Svi dobro znamo da kao studenti dolazimo pomešanih emocija u novi grad i već na putu osećamo miris nove slobode koja se pružila celom svojom dužinom pred nama. Dolazimo zbunjeni, srećni i tužni, sa mnogo nejasnoća u glavi. Uglavnom dolazimo bez najboljih prijatelja koji su nas pratili u srednjoj školi.

Odmah po dolasku sam se oslonio na taksiste. Tako je, taksista može da bude najbolji prijatelj svakog studenta i putnika namernika.

U prvih par meseci svojih studija sam se dobro raspitao gde valja jesti i piti, šta je dobro videti, a koje delove grada treba izbegavati.

U to vreme su bile dve buregdžinice oko kojih se vodila žestoka rasprava, kako između taksista, tako i između sudenata. To su bili Anton na Crvenom pevcu i Mićko, preko puta gimnazija Bora Stanković i Stevan Sremac. Ja sam, pogađate, bio Mićkov fan :)

„Četvrt sa sirom i jogurt“.

Burek kod Mićka možda nije bio ni najbolji burek u gradu, ali to nije bio samo burek već je podrazumevao kompletan ritual koji ga je skoro uvek pratio.

Bilo da je u pitanju običan izlazak u grad, žurka, opušteno veče, skoro uvek smo se rastajali uz burek. To je bilo mesto gde ste u tišini mogli, na miru sa još nekolicinom „drugara“ koje ste tamo zatekli, da podelite taj dobar osećaj Mićkove četvrtine sa sirom (ja sam zagovornik bureka sa sirom, oprostite ljubitelji mesa).

Kad se samo setim letnjih vrućina i požrtvovanog čekanja u redu na +60 stepeni za koje smo se uvek ubeđivali, kome će da se „zalomi“.

To je bilo mesto gde sam kao student vodio nebrojeno prijatelja i drugih studenata koji su nam dolazili u posetu, iz celog sveta. Kupili bi nekoliko tepsija bureka i seli na stepenice gimnazije da uživamo. Jednostavno neprocenjivo, i za nas i za njih.

Tradicija iz studentskih dana se nastavila, pa sada imam priliku da vodim prijatelje sa kojima sarađujem na taj čuveni burek.

Interesantna je priča o prijatelju iz Hrvatske (jednom od predavača na biZbuZZu) koji je doživeo hedonističku katarzu kada je probao burek kod Mićka, recimo oko 4h ujutru. Priznao je da ništa bolje nije jeo u skorije vreme, a da je to najbolji burek koji je ikad probao.

Kao što rekoh, vodim prijatelje i neprijatelje na taj burek. Odnosno, mogao sam da ih vodim, sve do sada.

Odavno nisam osetio ovakvu prazniznu prema nečemu što se na prvi pogled čini nebitnim.

Istina, pekara Mićko i dalje postoji, ali bez bureka. Ovo i nije priča o pekari već o bureku kod Mićka.

Čudan osećaj

Dobijam neki osećaj u stomaku da se u Nišu sve radi kontra. Kao da žele da se apatija i nezadovoljstvo građana produbi. U poslednjih par godina bilo je nekoliko slučajeva zatvaranja, uništavanja i gašenja mesta koji su zaista veliki deo istorije Niša.

Verujem da je nekim političarima ispod časti da posle bančenja po restoranima i kafanama o trošku građana idu na burek, ali ostavite nam bar malo, ostavite nam bar tu četvrtinu sa sirom, majku mu.