Gradonačelnik oplakuje Vojsku, a žali Bananu

Konferencija za novinare, na kojoj je gradonačelnik Niša „stao iz svake izgovorene reči“ kojom je grubo vređan TK „Radnički“, omalovažavano pravosuđe i Vojska, svedena na to da joj je potreban niški tutor, bila je izraz nemoći neprofesionalnog političara.

Doživljavajući sudske odluke kao lični (?!) neuspeh, gradonačelnik je potpuno izgubio kontrolu nad dostojanstvom svoje funkcije.

Istorijat uzroka sudskog spora, koji su Grad i njegova Direkcija za izgradnju definitivno izgubili, počinje 1968. godine. Tada je Komanda Treće armije JNA naložila da se tereni i sedište TK „Radnički“ izmeste iz Rovčeta na vojnu lokaciju sa suprotne strane Tvrđave, pored Nišave.

Posle teških devedesetih godina, Vojska je 2000. godine ustupila Klubu zapušteno zemljište ispod zidina Tvrđave, a u zamenu dobila stanove. U Nišu tada stanova nije bilo dovoljno, a Vojsci su bili neophodni za zbrinjavanje mnogobrojnih oficirskih porodica, povlačenih iz bivših jugoslovenskih republika. Klubu je odgovaralo da preuzme zemljište, želeći da zaokruži uređivanje jednog od najlepših teniskih kompleksa na Balkanu. Istovremeno, hteo je da ukloni gmizavce i glodare iz neposredne blizine terena na kojima se okupljaju deca.

Razvoj kluba ozbiljno je poremećen 2006. godine, kada su mu protivzakonito oduzeta već odobrena sredstva iz budžeta. Od tada, punih 10 godina, TK „Radnički“ je isključen iz sistema sporta u Nišu i do danas ne dobija budžetska sredstva. Tada su sport u gradu vodili ljudi iz G17 plus, na čijem je čelu bio ondašnji direktor Direkcije za izgradnju grada, u Nišu poznat kao „Banana“.

U nastalom konfliktu učinjen je pokušaj da se Klubu oduzme zemljište. Kad je shvaćeno da zemljište nije gradsko, nego da pripada Klubu, počela je procedura sudskog dokazivanja, u okviru koje je zatraženo i premeravanje parcela.

Prilikom premeravanja utvrđeno je da je na zemljištu Kluba, mimo zakona, jednim delom napravljena Jadranska ulica. Sud je kasnije utvrdio da je Grad bio dužan da sprovede postupak izuzimanja parcele i da, u tom postupku, utvrdi i isplati naknadu Klubu. To nije učinjeno.

Naglašavamo da nije klub tražio premeravanje, da nije Klub izvodio sudske veštake i da nije Klub utvrdio da mu je deo zemljišta otet, ali je Klub, na osnovu tih dokaza, zatražio odštetu.

U toku sudskog procesa utvrđena je visina odštete na osnovu procene Poreske uprave! Nije Klub procenjivao koliko vredi oduzeto zemljište!

Na glavnoj sudskoj raspravi visina štete nije osporena, a zastupnik Grada se, čak, nije ni pojavio u sudnici!

Pošto je presuda postala izvršna, pokazalo se da gradonačelnik ne može da prežali „Bananu“ i njegov neuspeh. Pojavio se na konferenciji za novinare i, prema navodima medija, u potpunosti sudelovao u bezrazložnom blaćenju Teniskog kluba. On zna da je sudski proces definitivno okončan, da su izneti dokazi neoborivi i da to zemljište ne može da uzme jer nikad nije pripadalo Gradu, nego Državi (SSNO) ili Klubu. To mora da bude jasno i svima onima koji, eventualno, gaje ambicije da se dokopaju tog prostora.

Revizija zbog „prekomernog oštećenja Grada Niša“ je besmislena, ne zato što mnogo košta i što Niš već dobro plaća neodržive sporove na sudovima, već zbog toga što je iznos oštećenja utvrdila Poreska uprava Ministarstva finansija.

Tužan zbog „Banane“, gradonačelnik je rešio da oplakuje Vojsku! On bi da dokaže da stručne službe u Vojsci nisu znale pre 15 godina šta im je potrebnije, stanovi ili zmijarnik.

Sudeći po onome što je preneto s konferencije za novinare, on bi da o tadašnjim odlukama govori s današnjeg aspekta (kada je Niš pun neprodatih stanova i kada bi mnogi rado posegli za zemljištem pored Tvrđave). Naravno, to je njegovo pravo, isto kao što je pravo birača da cene na kakve bezizgledne sporove se troši njihov novac.

U toku konferencije za novinare izneto je mnoštvo neutemeljenih tvrdnji, od kojih neke zahtevaju jasan odgovor.

- Spor u vezi sa zemljištem Kluba ne traje 15 godina, nego tri.
- Teniskom klubu „Radnički“ od 2012. godine nije uručeno rešenje o plaćanju poreza na imovinu, pa taj porez nije ni mogao da plati (mi ne znamo da li je, tokom konflikta s „Bananom“, neko namerno sklanjao račune).
- Teniski tereni u „Radničkom“ nisu privatan posed. TK „Radnički“ nije privatan klub.
- Ako se budu uređivali bedemi Tvrđave, po propisima će biti neoophodne saglasnosti svih vlasnika i korisnika prostora ispod bedema, poput zakupca Velike pijace, vlasnika Autobuske stanice ili „Nišauta“, odnosno Saobraćajnog poligona AMS. Najlakše će se dobiti saglasnost TK „Radnički“.
- Pojedine aktivnosti inspekcijskih službi u vezi sa ogradom teniskih terena i montažnom kućicom za portira obustavljene su jer je u toku postupak legalizacije, u skladu s propisima.
- TK „Radnički“ se ne bavi parkiranjem vozila. To radi nadležna firma, kojoj je dat prostor u zakup.
- TK „Radnički“ zastupa grupa advokata iz Niša i Beograda, i svi to rade dobrovoljno, bez naknade! 

S obzirom na realno stanje stvari, snažnu podršku javnosti (posebno sportskih radnika) i stručnu pomoć dobronamernih ljudi u advokatskoj profesiji, TK „Radnički“ se ne boji ovakvih nastupa lokalnih političara. Ipak, funkcija gradonačelnika pripada svim žiteljima našeg grada i žao nam je što se ona kompromituje na ovakav način.

U osnovi, takvo ponašanje svodi se na tešku zloupotrebu ljudi koji svoj položaj i ovlašćenja koriste pokušavajući da osujete sprovođenje pravosnažnih odluka sudova ove zemlje.

Umesto toga, mi želimo gradonačelnika koji će biti spreman da s nama razgovara o razvoju najpopularnijih sportova u Nišu, o okupljanju dece i omladine oko zdravih i perspektivnih projekata i o skidanju desetogodišnje bezrazložne anateme s našeg kluba. Želimo da verujemo da je dr Zoran Perišić spreman na takvu, civilizovanu komunikaciju.